Најбоље ТВ серије у 2016. години
Кабловски канали и стриминг сервиси у Америци поново су били пажљивији у избору ТВ серија које су представили публици. Донели су нам прегршт одличних прича – од високобуџетне борбе робота и људи у крвавом „Западном свету”, до фантастичног приказа скандалозног суђења спортисти О. Џеју Симпсону у виду десетоделне серије Рајана Марфија „Америчка крими прича: Народ против О. Џеја Симпсона”.
Једина серија која је ове година хваљена а да долази са америчког националног канала јесте породична „То смо ми”. Остале нису успеле да привуку већу пажњу нити гледалаца нити стручне критике.
Британци су направили одличан корак после завршетка костимиране драме „Данунтонска опатија”. Представили су нам причу о породици Дaрел по којој се и зове серија, чији чланови после несупелог живота у Лондону одлазе на Крф и током тридесетих година прошлог века покушавају да се уклопе у грчки начин живота.
Треба поменути да на овој листи сачињеној од десет најбољих није било места за све одличне телевизијске приче попут америчких: „Атланте”, „Американаца”, „Корена”, „Несаломиве Кими Шмит”, „Боље позовите Сола”, „Силицијумске долине” и британских „Ноћни менаџер” и „Реч на слово А” – која говори о аутистичном дечаку и његовим родитељима који се тешко носе са тим да је он другачији од остале деце. Похвално је што се са ове листе већина серија емитује и на неким од кабловских канала или стриминг сервиса доступних у Србији и региону.
„Западни свет” („Westworld”, ХБО)
Серија за чије стварање је ХБО издвојио око сто милиона долара, по свом квалитету заслужује да се нађе на првом месту. Оживљавање приче коју смо 1973. године гледали на великом платну, уз многе нове моменте, у основи је дала оно што се и очекивало – узбудљиву борбу робота и људи.
Потпуно нов свет створен је да забави смртнике и у несвакидашњој авантури живе са роботима као домаћинима. Одлична глумачка екипа предвођена Ентонијем Хопкинсом, Џефријем Рајтом, Едом Харисом, Тенди Њутон и Еван Рејчел Вуд на прву лопту купила је пажњу публике, а сценаристи су успели да остваре оно што је недостајало у серијама ХБО продукције од стварања „Игре престола” – узбуђење код гледалаца које је расло из епизоде у епизоду и стварање теорија зашто се нешто десило и шта ће се тек десити.
„Млади папа” („The Young pope”, ХБО)
Ироничан, контрадикторан и неочекивано забаван папа Пије Тринаести (Џуд Лоу) главна је личност ове десетоделне италијанско-шанско-француске серије коју потписује Паоло Сорентино. Двојац Сорентино-Лоу успео је да нас шокира, насмеје, забрине.
Лагана прва епизода само је увод у низ жестоких окршаја папе са остатком представника у Ватикану уз фантастичну музику коју је урадио италијански композитор Леле Маркители. Зато не треба да судите серији на основу само једне одгледане епизоде, као што су многи урадили.
„Америчка крими прича: Народ против О. Џеја Симпсона” („ACS: People vs. O. J. Simpson”, кабловски Фокс)
После успеха музичке тинејџерске саге „Гли” и „Америчке хорор приче” која је публици понудила нови концепт у свету ТВ серија – да свака сезона буде нова прича са старим глумцима али у новим улогама, Рајан Марфи отишао је још даље – позабавио се једним од најпознатијих суђења у америчкој историји.
Реч је о суђењу спортисти О Џеју Симпсину за убиство бивше супруге Никол Браун које је остало упамћено као „суђење века”. Изврсна глумачка екипа главни је носилац серије. Зато не чуди чак 22 номинације за награде Еми од којих је освојила девет и то у најзначајнинијим категоријама. Посебно је остала упечатљива улога адвокатице Марше Кларк у интерпретацији Саре Полсон.
„Круна” („The Crown”, Нетфликс)
Нетфликсова историјска драма са призвуком британске серије „Даунтонска опатија” брзо је постала прави хит. Прича о првим годинама владавине краљице Елизабете Друге спада у ред едукативних, у филовању приче врло прецизних, а у креативном делу који се односи на стварање музике, костима, фризура спада у ред педантних ТВ серија.
Иако је Клер Фој бриљирала у улози британске краљице, најјачи утисак оставио је Џон Литгов у улози Винстона Черчила.
„Дaрелови” („The Durrells”, Aj-ТВ)
Хит серија у 2016. години у Британији је прича о новом животу петочлане породице Дaрел на Крфу. Веома забавна и емотивна, прича нам лагано представља тежак живот пожртвоване удовице којој поред свега главобољу задају деца.
Живописна серија рађена је по књизи Џералда Дaрела који је дивно описао кроз шта је његова прородица пролазила када се тридесетих година прошлог века, стицајем околности, из Лондона преселила на Крф. Фотографија је за сваку похвалу, као и глума младог Мајла Паркера који нам се представио у улози Џералда.
„Грешке из прошлости” („Rectify”, Пикбокс)
Серија која је недавно завршила четворогодишње трајање, важи за једну од најбоље одрађених психолошких драма на малим екранима. Веома напета прича набијена најдубљим емоцијама почиње са пуштањем на слободу Данијела који је пре деветнаест година осуђен за силовање и убиство тадашње девојке. Због нових сазнања у истрази, он започиње живот окружен породицом, али психолошки уништен и неспособан за оно што нуди нови живот.
Занимљиво је да је до краја серије остало непознато да ли је он починио то дело, што је одличан потез. Није то толико важно колико да га је 19 година проведених у затвору учинило мртвим изнутра. Ејден Јанг је фантастичан као Данијел, док је за похвалу и остатак глумачке екипе коју чине Ебигејл Спенсер, Аделејд Клеменс, Клејн Крафорд...
„Игра престола” („Game of thrones”, ХБО)
Епска телевизијска прича вратила се на мале екране са шестом сезоном која је гледаоце у више наврата изненадила јер књига која би могла да открије део радње серије у време емитовања ове сезоне није угледала светлост дана. Кит Харисон, чини се, дао је свој максимум у интерпретацији Џона Сноуа, док се о последње две епизоде у сезони још увек говори.
Продукционо фантастична, по причи увек шокантна, „Игра престола” поново се попела на врх, а нестрпљење за нове сезоне и потенцијални крај серије не јењава.
„Чудније ствари” („Stranger things”, Нетфликс)
Нетфликс изгледа не зна да направи серију коју би неко назвао промашајем. „Чудније ствари” уз одличну Мили Боби Браун померила је границе фантастике на малим екранима. Уз одличне ефекте, занимљиве дијалоге (посебно млађих чланова глумачке екипе), и ликове које морате да волите, ова серија брзо је постала хит.
Иако Винона Рајдер није успела да потврди статус главне звезде серије, ту су млађани глумци које ћемо радо гледати и у другим пројектима.
„То смо ми” („This is us”, кабловски Фокс)
Овој серији пошло је за руком да буде једина која је после неколико година, по гледаности, претекне веома популарно музичко такмичење „Војс”. Да ствар буде чуднија, ово је топла породична серија која у занимљивом путовању кроз време нуди развој ликова, од малих ногу до одраслих људи, као и њихових међусобних односа.
Неки је декларишу као досадну, јер су вероватно навикли да у породичним серијама гледају скандале, интриге и убиства. Овде тога, за сада, нема. Можда су јој баш зато гледаоци пружили прилику јер су уморни од сочних прича протканих перверзијом и испразним дијалозима.
„Бесрамници” („Shameless”, Шоутајм)
Седмом сезоном која је недавно завршена ова америчка серија вратила се на прави пут са ког је скренула у четвртој сезони. Прича о дисфункционалној породици Галагер пуна дивљаштва, еротике, сиромаштва, наде у боље сутра. Посебно интересантно је што су глумци које су када је почела серија одрасли и на малом екрану видели смо развој њихових ликова.
Тако да се свет више не врти само око Фионе и Френка, већ и око Карла, Деби, Лијама... Вилијам Мејси и Еми Росум не престају да изненађују гледаоце својим глумачким талентом, док се сценаристи труде да направе што неочекиванији развој приче. У овој сезони су то и успели.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


