Село Врбица заштитило бели лук

Завод за интелектуалну својину Србије објавио је две нове ознаке географског порекла, којима су као посебни убележени врбички бели лук и ђердапски мед. Захтев за прву ознаку поднело је Удружење пољопривредника „Врбички пролећни бели лук” из сеоцета у општини Чока са само 238 становника, настањеног Мађарима, за другу пчеларско друштво „Голубачки град”. Тако данас у Србији убележену ознаку географског порекла има укупно 69 специјалитета из наше државе, али и Хрватске, Чешке и Црне Горе.

Прва два производа са заштићеном ознаком географског порекла у нашој републици јесу вина из Хрватске, „дингач” и „поступ”. У регистар Завода за интелектуалну својину Србије уписани су 2. септембра 1986, на захтев пољопривредне задруге са Пељешца. Тек деценију после тога, Ужичани су заштитили име говеђе и свињске пршуте и сланине.

Географско порекло признато је, затим, сремским прерађевинама, кулену, домаћој кобасици и салами, па пожаревачкој кобасици, чају са Ртња, качкаваљу из Кривог вира, овчијем, козјем и крављем сиру са Хомоља, вину „банатски ризлинг” (Вршац), „јагодинској ружици”, пиву „шампион” из Вршца, пиву „бадвајзер” из Будјејовица у Чешкој (четири врсте) и напицима „Косововина” из јужне српске покрајине (три дестилата од грожђа)..

Следе кавијар из Кладова, вода „врњци”, апатинско „јелен” пиво, црногорски „крстач”, „вранац”, „совињон”, „каберне”, „мерло” и „шардоне”, и минерална „аква хеба” из Бујановца.

Ознаке географског порекла добили су и пиротски ћилими, његушка пршута (предлог из Подгорице и Шкаљара, Котор), ручно плетена одећа „Сирогојна” из Ужица, вода „дубока” („Бамби”, Пожаревац), вино „крокан” са Бисерног острва код Новог Бечеја, вода „књаз Милош” из Аранђеловца, црногорска лозова ракија из Подгорице, петровска клобаса (Бачки Петровац), лесковачко месо за роштиљ, ваљевски дуван чварци, вино „бермет” из Сремских Карловаца, качкаваљ из Сврљига, „карловачки ризлинг” из Петроварадина, свежи и кисели купус из Футога, мед из Хомоља, малина из Ариља, белмуж из Сврљига, дамаст из Бездана, качкаваљ са Старе планине, домаћи ајвар из Лесковца, липов мед са Фрушке горе и мед из Качера у Шумадији, овчији и крављи сир и јагњетина из Сјенице, качкаваљ од крављег млека из Пирота, сиреви из Сомбора и са Златара (Божетићи), шаран из Ечке, лемешки кулен из Светозара Милетића и шунка из Вршца.

На овај начин штите се два обележја неког специјалитета: име порекла и географска ознака.

Име порекла је географски назив земље или подручја, локалитета које служи да би означило производ који оданде потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљена географском средином. С друге стране, географска ознака обележава неку робу по пореклу земље или подручја.