РТБ Бор су увек хтели купци без пара

Рударско топионичарски басен Бор, који је премијер Александар Вучић описао као проблем број један српске економије, није одувек био толико проблематичан. Из данашње перспективе, када држава широм света покушава да нађе стратешког партнера за ову компанију, готово да невероватно делује податак да су се, не тако давне 2006. године, приликом првог покушаја приватизације, за куповину борског РТБ Бора интересовале чак 23 фирме.

Несрећа је била у томе што је било више неозбиљних него озбиљних понуђача, па чак ни румунски „Купром”, који је дао највећу понуду од 400 милиона долара, није успео да испуни уговорне обавезе и уплати обећане паре.

А када је о пословним резултатима ове фирме реч, они су у новијој историји у великој мери зависили од једног фактора. Кретања цене бакра на светском тржишту.

Оно што у преговорима око проналажења стратешког партнера за ову компанију, тренутно, може да буде олакшавајућа околност је да цена бакра на светском тржишту расте и пре два дана на Лондонској берзи износила је 5.485 долара по тони. Додуше, то је 500 долара мање у односу на прошломесечну цену, али је у, сваком случају, знатно више него прошле године када се цена бакра кретала око 4.500 долара по тони. Пре него што је наступила криза на светском тржишту бакра, цена је (2010. године) била близу 9.000 долара по тони.

Према речима Љубодрага Савића, професора Економског факултета, то што цена бакра расте је олакшавајућа околност за РТБ Бор, нарочито у тренутку када држава тражи стратешког партнера.

Како показују финансијски извештаји, РТБ Бор је 2014. и 2015. годину (када је цена бакра била на најнижем нивоу у последњих седам година) завршио у минусу. Претходних година, на папиру, РТБ Бор био је у благом плусу. Тако је 2013. године нето добит ове компаније износила 370 милиона динара.

Држава је, досад, неколико пута неуспешно покушала да прода РТБ Бор. Пре кризе, био је још један покушај продаје компаније – 31. августа 2007. године. На том тендеру победио је аустријски „Атек”, који је понудио 466 милиона. Међутим, ни са овим понуђачем РТБ Бор није имао среће. И „Атек”, баш као и румунски „Купром”, био је без пара.

После два пропала тендера, држава је одлучила да докапитализацијом у приватизацију РТБ-а Бор уведе стратешког партнера. Било је замишљено да Република Србија у заједничку компанију унесе имовину РТБ-а, а партнер би имао обавезу инвестирања. Предвиђено је било и да улагач све дугове преузме на себе. То је, по многима, био основни разлог зашто ни такав начин приватизације није успео. Агенција је 11. јула 2008. године објавила јавни позив за достављање заинтересованости за стратешко партнерство. На продају је изнето 67 одсто капитала. Заинтересованих, међутим, није било.

Држава сада поново покушава да нађе стратешког партнера за РТБ Бор. На то се експлицитно и обавезала у преговорима са Међународним монетарним фондом. Како се наводи у Меморандуму са ММФ, „статус овог предузећа биће решен током 2017. године”. Реч је о документу који, после сваке ревизије аранжман са Фондом потписују премијер, гувернер и министар финансија. У начелу је договорена продаја компаније стратешком инвеститору, наводи се у меморандуму. Преговори су већ вођени са кинеском компанијом „Пауер Чајна”, а стратешког партнера државни званичници тражили су и у Казахстану. Тренутно је, према тврдњи министра привреде, неколико компанија заинтересовано за РТБ Бор.

– Разговара се са доста партнера, али нико неће купити „мачку у џаку”. Неколико фирми ради дијагностику РТБ Бора да бисмо знали чиме располажемо и како да њихову заинтересованост преточимо у неки уговор о стратешкој сарадњи и приватизацији РТБ Бора – рекао је министар Кнежевић недавно.