RTB Bor su uvek hteli kupci bez para

Rudarsko topioničarski basen Bor, koji je premijer Aleksandar Vučić opisao kao problem broj jedan srpske ekonomije, nije oduvek bio toliko problematičan. Iz današnje perspektive, kada država širom sveta pokušava da nađe strateškog partnera za ovu kompaniju, gotovo da neverovatno deluje podatak da su se, ne tako davne 2006. godine, prilikom prvog pokušaja privatizacije, za kupovinu borskog RTB Bora interesovale čak 23 firme.

Nesreća je bila u tome što je bilo više neozbiljnih nego ozbiljnih ponuđača, pa čak ni rumunski „Kuprom”, koji je dao najveću ponudu od 400 miliona dolara, nije uspeo da ispuni ugovorne obaveze i uplati obećane pare.

A kada je o poslovnim rezultatima ove firme reč, oni su u novijoj istoriji u velikoj meri zavisili od jednog faktora. Kretanja cene bakra na svetskom tržištu.

Ono što u pregovorima oko pronalaženja strateškog partnera za ovu kompaniju, trenutno, može da bude olakšavajuća okolnost je da cena bakra na svetskom tržištu raste i pre dva dana na Londonskoj berzi iznosila je 5.485 dolara po toni. Doduše, to je 500 dolara manje u odnosu na prošlomesečnu cenu, ali je u, svakom slučaju, znatno više nego prošle godine kada se cena bakra kretala oko 4.500 dolara po toni. Pre nego što je nastupila kriza na svetskom tržištu bakra, cena je (2010. godine) bila blizu 9.000 dolara po toni.

Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, to što cena bakra raste je olakšavajuća okolnost za RTB Bor, naročito u trenutku kada država traži strateškog partnera.

Kako pokazuju finansijski izveštaji, RTB Bor je 2014. i 2015. godinu (kada je cena bakra bila na najnižem nivou u poslednjih sedam godina) završio u minusu. Prethodnih godina, na papiru, RTB Bor bio je u blagom plusu. Tako je 2013. godine neto dobit ove kompanije iznosila 370 miliona dinara.

Država je, dosad, nekoliko puta neuspešno pokušala da proda RTB Bor. Pre krize, bio je još jedan pokušaj prodaje kompanije – 31. avgusta 2007. godine. Na tom tenderu pobedio je austrijski „Atek”, koji je ponudio 466 miliona. Međutim, ni sa ovim ponuđačem RTB Bor nije imao sreće. I „Atek”, baš kao i rumunski „Kuprom”, bio je bez para.

Posle dva propala tendera, država je odlučila da dokapitalizacijom u privatizaciju RTB-a Bor uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da Republika Srbija u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a partner bi imao obavezu investiranja. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. godine objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67 odsto kapitala. Zainteresovanih, međutim, nije bilo.

Država sada ponovo pokušava da nađe strateškog partnera za RTB Bor. Na to se eksplicitno i obavezala u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kako se navodi u Memorandumu sa MMF, „status ovog preduzeća biće rešen tokom 2017. godine”. Reč je o dokumentu koji, posle svake revizije aranžman sa Fondom potpisuju premijer, guverner i ministar finansija. U načelu je dogovorena prodaja kompanije strateškom investitoru, navodi se u memorandumu. Pregovori su već vođeni sa kineskom kompanijom „Pauer Čajna”, a strateškog partnera državni zvaničnici tražili su i u Kazahstanu. Trenutno je, prema tvrdnji ministra privrede, nekoliko kompanija zainteresovano za RTB Bor.

– Razgovara se sa dosta partnera, ali niko neće kupiti „mačku u džaku”. Nekoliko firmi radi dijagnostiku RTB Bora da bismo znali čime raspolažemo i kako da njihovu zainteresovanost pretočimo u neki ugovor o strateškoj saradnji i privatizaciji RTB Bora – rekao je ministar Knežević nedavno.