У пензију још старији

Радни свет у Србији према новим законским прописима мора да ради све дуже, што значи и да наши људи у пензију одлазе све старији и уморнији. Старосна граница од 1. јануара 2008. године повећава се за пола године, па жене сада уместо са 58 у пензију одлазе са 58,5 година, а мушкарци са 63,5 година.

Законом је предвиђено да се иде на постепено повећање принадлежности закључно са 2011. годином, када ће жене радно место напуштати после шездесетог, а мушкарци након 65. рођендана.

Ако се зна да је већ неписано правило да број корисника пензија увек порасте у години пред промену прописа о пензионисању, не чуди што се исти сценарио поновио и пред Нову годину, уочи пооштравања услова за пензионисање. Опет из страха да би се под палицом међународних финансијских институција, које стално опомињу да је јавна потрошња у Србији превисока, и ови прописи могли пооштрити.

Ако се томе придода податак да у овом часу на једног запосленог имамо 1,3 пензионера, те да у ходу треба мењати још неке прописе – изједначити услове за пензионисање жена и мушкараца, укинути привилегије за припаднице слабијег пола – онда је „страх” више него оправдан.

У прилог овој тврдњи иде и статистика Фонда ПИО која показује да у Србији у просеку месечно у пензију оде око 6.200 пензионера, а годишње око 73.417 што је нешто мање од један одсто укупног српског становништва. Данас у Србији чек прима више од 1,3 милиона најстаријих.

„Најдрастичнију” ситуацију статистика Фонда ПИО забележила је пре десет година, а потом и 2001. када је број нових пензионера увећан за чак 93.000. Први пут због предстојећег укидања могућности да се иде у превремену пензију и да се докупљује стаж, а други пред подизање старосне границе за пензионере за по три године, на садашњих 58 за жене, односно 63 за јачи пол.

Упркос чињеници да су надлежни алармирани овим подацима заврнули славину за добијање пензије под повлашћеним условима, већ се у пензију одлази у крајњој нужди и наредне 2002. године први пензијски чек добило је чак 75.000 нових пензионера. Махом оних који су пожурили да предухитре нови неповољнији обрачун пензија који укључује примања из целог радног века, уместо дотадашњих најбољих просека из претходне деценије.

Ништа боља ситуација није била ни лане, када је право на први чек стекло скоро 27.000 нових пензионера. Истовремено је трајно месечно због смрти обустављена исплата за око 4.000 пензионера.

Иако надлежни немају објашњење шта је прави разлог да број нових пензионера стално расте, осим тога да је Србија после Јапана најстарија земља у свету, претпоставља се да је овом скоку допринео велики број бивших запослених којима је понуђена стимулативна отпремнина да би напустили радна места. Што су они учинили и отишли у пензију. А управо се то касније прелило на пензијски фонд.

Ако се погледа структура корисника старосних пензија према годинама стажа испада да они који су радили цео радни век – 40 година и немају много веће пензије од својих колега који су раније напустили радно место. Закључно са децембром 2006. године, пензионери са 40 година радног стажа, којих у Србији има око 16 одсто, месечно су примали по 20.994 динара. Са 35 година радног века, а таквих је и највише око 22,14 одсто, примали су у просеку по 16.734 динара, дакле за око 4.000 динара мање.

Колико је нови закон направио раздор међу пензионерском популацијом потврђује и податак да у овом часу највиша пензија по новом закону износи чак 84.177,20 и то за 42,5 година радног стажа. Истовремено највиша пензија по старом закону, коју прима 2.217 пензионера, мања је и износи 59.238,88 динара.