Молитва у болници

Изградња капела у оквиру болница је последњих година доживела праву експанзију. Готово све клинике у граду имају место одређено за молитву пацијената и чланова породице, а челници оних који нису могли да га изграде најавили су за наш лист да ће то урадити у наредном периоду. Како објашњавају лекари, најважније је да се изађе у сусрет жељама пацијената, који су се у анкетама изјашњавали да им је стало до тога да у близини постеље имају место у коме, док се боре за живот, могу да попричају са свештеником и чују речи утехе, да се помоле за здравље и благостање.

У капели Ургентног центра пацијенти се причешћују или крсте, а имају и свештеника који им је на располагању 24 сата. Овде се одржава и парастос преминулима који су били запослени у болници, а др Душан Јовановић, заменик директора ове установе, напомиње да се све то чини због зближавања болнице, цркве и пацијената.

– Капела је отворена на Ускрс 2001. године и то у просторији која је била део канцеларије управе УЦ. Запослени су набавили књиге, а осмислили су и како ће она да изгледа – нагласио је др Јовановић.

По жељи пацијената недавно је изграђена капела у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”, док је први објекат овог типа никао у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” пре две деценије. Др Милан Савић, директор ове куће, каже да је мала капела „Свети Лука” веома значајна за све пацијенте, било које вероисповести, јер духовне речи представљају неку врсту додатка на терапију.

И Институт за онкологију и радиологију Србије има место где верници могу да се помоле, док је у оквиру Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић” прошле године почела изградња капеле која ће се простирати на 55 квадратних метара. Проф. др Стеван Јовић, директор ове здравствене установе, каже да су се они пацијенти који овде леже дуго и доживљавају установу као другу кућу одушевили идејом о изградњи капеле, јер и духовна рехабилитација има велики значај.

– Неверних Тома увек има, али су важније жеље већег броја болесника којима вера много значи – истакао је др Јовић.

Др Никола Милинић, директор Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, каже да је одавно имао жељу да се пацијентима омогући да се исповеде и причесте. На поклон од донатора добили су прелепо израђене витраже и фреске светог Саве и светог Симеона, између којих се налази Хиландар.

– Архитектама „Енергопројекта”, пројектантима наше нове зграде поликлинике, рекао сам да осмислеи простор за параклис светог Стефана, заштитника наше болнице. Параклис су осликали велемајстори свог заната, отац и син Драган и Немања Марунић, као и Драган Станковић,који су већ исликали 24 цркве и капеле – рекао је др Милинић и додао да је патријарх Павле указом поставио оца Петра за свештеника овог параклиса.

Пацијенти који се лече у неком од института Клиничког центра Србије, као и њихова родбина могу да се помоле за здравље и срећу у великој капели која се налази у кругу болнице.

– Увек постоји могућност да свештено лице дође да посети болесника, уколико то замоли неко из његове породице. На Западу само велики медицински центри имају капеле и зато мислим да је њихова изградња у малим установама претеривање, јер пацијенти свих вероисповести треба да се осећају подједнако – сматра др Синиша Павловић, директор Института за кардиоваскуларне болести КЦС.

Место у болници где верници могу да се помоле тренутно немају клиничко-болнички центри „Звездара” и „Земун”, као ни Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица”. Др Момчило Орлић, помоћник директора КБЦ „Земун”, каже да свака установа треба да има овакав кутак, али да тиме не треба махати и рекламирати се, као и да ће се они потрудити да у наредном периоду издвоје и опреме једну просторију за ову намену, док др Зоран Иванковић, директор КБЦ „Звездара”, каже да је у плану њена изградња.