​Носачи авиона на одмору

Чудо на светским морима: На смени две године војни аналитичари уочили су нешто веома необично на светским морима. Први пут од завршетка Другог светског рата сви амерички носачи авиона – ударна песница армије САД – усидрени су у матичним лукама. Тако тренутно ниједан амерички носач не крстари Атлантским океаном и Средоземним морем, не контролише Персијски залив...

Како су пренеле агенције, 30. децембра носач авион „Рузвелт” упловио је у своју матичну луку Норфолк. Он је био последњи од девет америчких носача – колико је тренутно у употреби – који се вратио са задатка. Када се томе дода да су два брода из ове класе, „ Линколн” и „Труман”, усидрена на поправци у бродоградилишту, добије се комплетна слика: у новембру и децембру Американци вратили су кући комплетну флоту носача авиона.

Стручњаци подсећају да је потребно неколико месеци да би се носачи припремили да поново заплове светским морима. То значи и да ће исто толико времена америчка војна сила бити лишена ове своје моћне армаде.

Шта се то догодило, зашто су сви амерички носачи авиона послати на годишњи одмор? Да ли овај потез има везе с предстојећом променом на месту председника САД – Доналд Трамп наслеђује Барака Обаму? Да ли је ту можда реч о грешкама планера у Пентагону, беспарици или је врховна команда САД једноставно закључила како би било лепо да маринци проведу божићне и новогодишње празнике код куће?

Ниједно од ових питања засад нема званични одговор, али је чињеница да је флота америчких носача авиона прилично стара и да ће наредних година и деценија бити из темеља обновљена. Циљ је да се носачи класе „Нимиц” замене новом генерацијом бродова класе „Џералд Форд” која носи име бившег председника САД.

Први истоимени носач авиона би, према плану Пентагона, требало да уђе у војну службу током ове године. Предвиђено је да морнарица САД добије укупно 11 носача авиона нове класе од којих су три у изградњи.

Да ли ће се ови планови реализовати зависи највише од војног буџета САД, јер ове „играчке” папрено коштају. Првобитна рачуница имала је калкулацију да ће један носач авиона класе „Џералд Форд” коштати око седам милијарди долара, почетком 2015. године ова процена је скочила на 10,4 милијарде долара, данас се већ говори да ће цена једног брода износити целих 13 милијарди долара.

Америчку ратну морнарицу ипак не треба потцењивати због чињенице да су сви носачи авиона тренутно „на одмору”. Око 60 атомских подморница и велики број ратних бродова различите класе и даље патролирају светским морима спремни да изврше свако наређење председника САД.

Нова руска база у Сирији: Некако истовремено стигла је и вест да Москва повлачи с положаја у Средоземном мору носач авиона „Адмирал Кузњецов”. Реч је о једином руском броду из ове класе који је скоро два месеца учествовао у војним операцијама у Сирији.

Из Москве је, тим поводом, стигло објашњење да је „Кузњецов” успешно окончао своју ратну мисију и да се носач авиона – у пратњи крсташа на атомски погон „ Петар Велики” – враћа у матичну луку на северу Русије. Раније је било најављено да је ово заправо последња мисија „Кузњецова” и да ће носач авиона, после тога, отићи у бродоградилиште на ремонт.

Одлазак „Кузњецова” из ратног подручја не значи, међутим, и крај руског присуства у Сирији. Рат у овој блискоисточној држави почео је у марту 2011, а Русија се појавила на тамошњем ратишту 30. септембра 2015. У међувремену Руси су формирали у Сирији ваздухопловну базу у Хмеиму и центар за снабдевање у луци Тартус. За заштиту трупа, наоружања и објеката у Сирију су допремљени најмодернији противваздушни одбрамбени системи С-300 и С-400.

Како преноси руски информативни портал Спутњик, Москва и режим Башара ел Асада приводе крају преговоре о претварању центра у луци Тартус у сталну поморску базу. Међудржавни уговор је пред потписивањем, а он предвиђа да Русија у Тартусу изгради поморску војну базу с правом да је користи у наредних 49 година.

И док Американци очекују да 2017. заплови њихов најмодернији носач авиона, Руси најављују да ће за њихову армију догађај године бити улазак у службу ловца Т-50. Реч је о можда тренутно и најмодернијем војном авиону на свету, вишенаменском ловцу пете генерације.

Неки технички подаци о Т-50 (дуг је 20 метара, а распон крила износи 15 метара) још су тајни, али оно што је доступно јавности потврђује процену да је реч о врхунској ратној летелици. Т-50 постиже максималну брзину од 2.600 км/час, тешко је уочљив за противничке радаре, опремљен је најсавременијим уређајима за откривање противничких „невидљивих” авиона са виртуелним копилотом. У његовом наоружању су ракете ваздух–ваздух кратког и средњег домета, крстареће ракете ваздух–земља. Електронска опрема омогућава пилоту да „види” догађања у кругу од 400 километара, да истовремено прати 60 циљева и гађа 16 мета.