Зауставио се Дунав – заледио живот

Вршац, Рам – Дунав је наједанпут „стао”, и за краће време не памтим да се слично десило.

Овом реченицом је искусни лађар, некадашњи шеф једног царинског прелаза у Словенији, Живорад Жика Секулић, из Рама, власник скела које саобраћају на релацији Рам – Стара Паланка, описао стање на великој европској реци, које траје од суботе.

Додуше, рекао нам је да је велика река „стала” у два маха и почетком 1987. године, по пар дана „само”.

– У петак је почео да дува јак североисточни ветар, звани „мађарац”, који је у ноћи на суботу нагло обарао температуру и сутрадан ујутру спречио нас да почнемо радни дан. Жива у термометру је пала на минус 11, и полако је лед почео да се ствара поред обале, да би достигао дебљину од пет центиметара. У таквим условима, спас тражимо у каналу Дунав–Тиса–Дунав, или запловимо низводно у Велико Градиште, у мирну воду. Међутим, лед се стварао тако великом брзином, да нисмо смели да се упустимо у ризик и из Рама испловимо у зимовнике. Помоћник министра за саобраћај убрзо је наложио обустављање пловидбе на Дунаву, јер су били испуњени услови за то: лед је прекрио 70 до 100 одсто површине Дунава, и зато је требало бродари да предузму све мере заштите – каже економиста Живорад Жика Секулић, који је знање и искуство стицао и од деде Милована и оца Милутина.

Слично се десило и 2012. године, али не за тако кратко време. Читавог тог фебруара лађари су били укотвљени, иако је „само” десетак дана било ледено.

Наш саговорник каже да ће у случају да се садашња ситуација продужи, као што се наговештава, доћи до нагомилавања леда и дебљања санти, нарочито код Голупца. Како пада температура, вода прелива и дебљина леда расте, што може да буде врло опасно. „Надам се да до тога неће доћи, јер би могла да буде угрожена и Хидроелектрана ’Ђердап’, а тада се имовина спасава свим средствима, и ледоломцима и уз помоћ експлозива”.

Баш у овом делу Дунава, који је у дијагонали између Рама и Старе Паланке широк више од три километра, дувају разни ветрови. Најчешће кошава, али она сада и да дуне, не би била толико опасна као кад би дунуо хладан северац. Права непогода би се тада десила. Нарочито ако би ледоход (кретање санти) кренуо, праћен северним ветром.

Живот је на обалама Дунава заустављен. Стиг и јужни Банат су сада међусобно „удаљенији” за читавих 120 километара. Онај ко из ових подунавских крајева мора баш сада да путује, принуђен је да користи прву могућност – мост између Смедерева и Ковина. Деца која се школују у делу јужног Баната, или обратно у стишком крају, неће моћи на свакодневне обавезе до даљег, као ни продавци воћа и поврћа, али и други путници.