Јануарска недеља депресије

Да ли се у последње време осећате исцрљено, тужно и меланхолично? Имате ли повећану потребу за слаткишима и дугим сном? Уколико је одговор на ова питања потврдан, постоји велика вероватноћа да у вашој души царује зимска депресија – сезонска бољка која напада сваког десетог Европљанина и од које болује чак 40 одсто становника Скандинавског полуострва. Циници ће рећи да зимској депресији у великој мери кумује и чињеница да су нас новогодишњи празници оставили испражњених џепова, али стручњаци за душу објашњавају да је кратак дан и смањена изложеност светлу у најхладнијем годишњем добу заправо та која код осетљивијих особа изазива сезонски поремећај расположења. Зимска депресија се дијагностикује код особа које су депресивне свакодневно, најмање две недеље и код којих се меланхолично расположење понавља две године узастопно...

Професорка психијатрије др Мирослава Јашовић Гашић, која је више од четири деценије радила са најтежим менталним болесницима, каже да нам је сунчева светлост потребна за живот, али и за добро расположење.

– Код особа са биполарним поремећајем, зими се много чешће јављају депресивне него маничне епизоде, баш као што су у пролеће и лето код ових психијатријских пацијената много чешће маничне фазе. Разлог због којег и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије је једноставан – хладноћа нас нас чини мање покретним. Зими се мање крећемо, мање излазимо у шетњу, ређе се виђамо са пријатељима, мање боравимо на свежем ваздуху и због тога се укупно лошије осећамо. Чак и становници скандинавских држава пате због дефицита светлости – зато је у овим земљама висока стопа алкохолизма, самоубиства, саобраћајних несрећа и насиља у породици – објашњава наша саговорница.

Др Мирослава Јашовић Гашић напомиње да ствари не треба ствари генерализовати – страствени скијаши и особе које се баве зимским спортовима једва чекају снег и мраз. Међутим, већина особа средином јануара пати од неке врсте зимске меланхолије.

„Празнично расположење је остало иза нас, време даривања и новогодишње еуфорије се завршило, па са скидањем новогодишње декорације, често скидамо и осмех са лица“, закључује ова професорка психијатрије.

Управо су то разлози због којих је др Клиф Арнал, истраживач са  Кардиф универзитета, 2005. године закључио да је трећи понедељак у јануару – најдепресивнији дан у години. Тада на „наплату” долазе сва неиспуњена обећања које смо дали себи и Деда Мразу, на наплату долазе чекови које смо исписивали крајем децембра, као да је последњи дан живота а не старе године.

„Крај јануара је доба када смо иза себе оставили празнике, слике са новогодишњег дочека почеле су да бледе, напољу је љута зима, а пролеће и ведри дани нису ни у најави. То је дан када већина особа долази до депримирајућег закључка да је у „дебелом” минусу у банци и „плусу” на кућној ваги, што резултира расположењем на – нули”, поентира др Клиф Арнал.

Особама које „напада“ зимска меланхолија наши стручњаци саветују свакодневне физичке активности.

– С обзиром на то да зимску депресију изазива дефицит сунчеве светлости, особе склоне меланхолији треба да проводе што више времена на дневном светлу и у шетњи. Бављење спортом или физичке вежбе такође је важна препорука, јер свака физичка активност подиже ниво тзв. неуротранмитера задовољства. Правилна исхрана може бити савезник у лечењу сезонске депресије, а нутриционисти препоручују смањење уноса угљених хидрата и узимање хране богате протеинима и витаминима, саветује психолог Маја Антончић.