Шта је све службена тајна

У оквиру истраге против Милана Думановића и Младена Трбовића, некадашњих радника Одељења за опсервацију и документовање МУП-а, који се терете да су одали службену тајну, јуче су сведочили Горан Нешић, начелник Одељења за опсервацију и документовање МУП-а, његов заменик Томислав Радовановић и Срђан Пасквали, некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције, однедавно у пензији. Руководиоци МУП-а, како сазнајемо, јуче нису детаљно одговарали на питања тужиоца објашњавајући да ће, ако то учине, одати службену тајну. Подсећамо, Думановић и Трбовић терете се због јавних изјава да су као полицијски службеници, по усменом наређењу старешина, без легитимација и наоружања упућени на тајни задатак у Поточаре 11. јула 2015. године.

Овај случај отворио је питање шта се подразумева под службеном тајном. Да ли је она законом предвиђена као степен тајности и колико се често покрећу поступци за њено одавање?

Милан Антонијевић, директор „Јукома” објашњава да Закон о тајности података не предвиђа службену тајну као степен тајности. Овај закон, како каже, у члану 14 јасно дефинише степене тајности и садржину података.

– Закон о тајности података као степен тајности, препознаје државну тајну, строго поверљиво, поверљиво и интерно. Тим законом је, такође, прописано који се државни интереси чувају којим степеном тајности. Правилником владе јасно је назначено због чега се одређени документ може ставити под било који од ова четири облика тајности и на који начин се штити интерес државе или оног државног органа који ставља степен тајности на неки документ – објашњава Антонијевић.

Он сматра, без жеље да утиче на рад тужилаштва, да у случају двојице бивших припадника МУП-а против којих се води поступак због одавања службене тајне, полиција мора детаљно да образложи да ли је, због чега и на који начин стављена ознака поверљивости на одлуку или документ да њени припадници учествују на скупу у другој држави.

– Без жеље да на било који начин утичем на ток поступка који се води, морам да кажем да јавност није добила довољно информација о томе на основу чега је одлука МУП-а о слању својих припадника на скуп у Поточаре проглашена службеном тајном и на основу чега је покренут поступак против Думановића и Трбовића – наводи директор „Јукома”.

Поступци за одавање службене тајне се, према речима нашег саговорника, ретко покрећу и дуго трају. Зато се поставља питање да ли је покретање поступка за ово кривично дело мера притиска којим жели да се спречи нечије иступање у јавности или, заиста, постоји жеља да се утврди нечија конкретна одговорност за изношење тајних података.

Подаци који су из Вишег јавног тужилаштва достављени нашем листу потврђују да је покренутих поступака за одавање службене тајне – мало. У последње три године (од 1. јануара 2014. до 31. децембра 2016. године) поднето је четири пријаве за кривично дело одавања службене тајне од чега су два предмета преузела основна тужилаштва, у једном случају је одбачена пријава, а по једном (предмет је из 2014. године) се поступа.

„Политикин” саговорник из правосуђа, каже да постоји извесна несагласност између Закона о тајности података и Кривичног законика којим је прописано кривично дело одавања службене тајне и да је ствар поступајућег тужиоца како ће да тумачи одредбе и једног и другог прописа. Због правне сигурности и судске праксе, сматра он, требало би што пре отклонити ове несагласности, али и тачно прописати ко може одредити да ли ће неки документ носити и коју ознаку тајности.

Казна од шест месеци до осам година

Кривични законик прописује да се службеном тајном сматрају подаци или документи који су законом, другим прописом донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.  Службеном тајном не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

За кривично дело одавање службене тајне, у зависности од његовог облика, може да се изрекне казна затвора од шест месеци до осам година.