Ванбрачно дете рођено у војној бази

Дејтонски мировни споразум различито је третиран у медијима у тада ратној Босни и Херцеговини, а извештаји о париском потписивању ишли су од одобравања до противљења, па и сумњи у мир.

Сарајевско „Ослобођење” на насловној страни 14. децембра 1995. године преноси текст агенције Ројтерс и јавља да су у Париз дан пре заказаног потписивања Дејтонског мировног споразума стигли актери мировних преговора. Oчекује се сусрет Изетбеговића и Милошевића, а од тога се очекује директно успостављање комуникације Сарајева и Београда. Лист преноси тврдње да је српска страна покушала да, преводећи дејтонски документ на свој начин, изврне оно што је договорено. Очито то неће јер је меродавна верзија споразума на енглеском језику већ раније парафираног документа из новембра 1995. године у држави Охајо у САД. Лист истиче и оптимистичку изјаву француског шефа дипломатије Анрија де Шарета да ће „временом бившим југословенским републикама бити омогућен приступ Европској унији”.

Сарајевски магазин „Дани” у децембру 1995. доноси текст о „судбини Дејтонске Босне” и о томе шта представља мировни споразум за Босну и Херцеговину, и описује је као „ванбрачно дете рођено у војној бази”, „државу којој ће бабица бити НАТО, а кумови Бил Клинтон и Ричард Холбрук. Очинство ће равноправно признати Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, али да има индиција да ова последња двојица не желе да плаћају алиментацију”.

На насловној страни недељног издања „Ослобођења” из Републике Српске главна прича је о томе да је Скупштина Српског Сарајева усвојила резултате референдума на којем је одбијен део Дејтонског споразума који се односи на статус њиховог града, а кратки информативни чланак о потписивању споразума у Паризу смештен је у угао насловне стране.

Насловна прича у магазину „Јавност”, недељнику из Републике Српске, након потписивања Дејтонског мировног споразума под насловом „Град без светлости” говори о споразуму о миру потписаном у Паризу и томе како су Муслимани и Хрвати покренули све снаге да изнуде од српске стране што више уступака, али и томе да САД и земљама западне Европе не одговара Република Српска.