Vanbračno dete rođeno u vojnoj bazi

Dejtonski mirovni sporazum različito je tretiran u medijima u tada ratnoj Bosni i Hercegovini, a izveštaji o pariskom potpisivanju išli su od odobravanja do protivljenja, pa i sumnji u mir.

Sarajevsko „Oslobođenje” na naslovnoj strani 14. decembra 1995. godine prenosi tekst agencije Rojters i javlja da su u Pariz dan pre zakazanog potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma stigli akteri mirovnih pregovora. Očekuje se susret Izetbegovića i Miloševića, a od toga se očekuje direktno uspostavljanje komunikacije Sarajeva i Beograda. List prenosi tvrdnje da je srpska strana pokušala da, prevodeći dejtonski dokument na svoj način, izvrne ono što je dogovoreno. Očito to neće jer je merodavna verzija sporazuma na engleskom jeziku već ranije parafiranog dokumenta iz novembra 1995. godine u državi Ohajo u SAD. List ističe i optimističku izjavu francuskog šefa diplomatije Anrija de Šareta da će „vremenom bivšim jugoslovenskim republikama biti omogućen pristup Evropskoj uniji”.

Sarajevski magazin „Dani” u decembru 1995. donosi tekst o „sudbini Dejtonske Bosne” i o tome šta predstavlja mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, i opisuje je kao „vanbračno dete rođeno u vojnoj bazi”, „državu kojoj će babica biti NATO, a kumovi Bil Klinton i Ričard Holbruk. Očinstvo će ravnopravno priznati Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, ali da ima indicija da ova poslednja dvojica ne žele da plaćaju alimentaciju”.

Na naslovnoj strani nedeljnog izdanja „Oslobođenja” iz Republike Srpske glavna priča je o tome da je Skupština Srpskog Sarajeva usvojila rezultate referenduma na kojem je odbijen deo Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na status njihovog grada, a kratki informativni članak o potpisivanju sporazuma u Parizu smešten je u ugao naslovne strane.

Naslovna priča u magazinu „Javnost”, nedeljniku iz Republike Srpske, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pod naslovom „Grad bez svetlosti” govori o sporazumu o miru potpisanom u Parizu i tome kako su Muslimani i Hrvati pokrenuli sve snage da iznude od srpske strane što više ustupaka, ali i tome da SAD i zemljama zapadne Evrope ne odgovara Republika Srpska.