Графити мржње за Клајнове

Панчево – Живимо у непрекидном страху и не осећамо се сигурно. Ово што нас је снашло није случајно, а сутра ће се десити и неком другом. Срамота је да се овакве ствари догађају данас у Србији, прича за „Политику” Љубомир Клајн о малтретирању његове породице и последњем чину вандализма, откако је читава фасада породичне куће осванула под цртежима кукастих крстова и скаредних графита.

Још увек непознати починиоци су током минулих празника, под окриљем ноћи и упркос упозорењу које је јасно истакнуто да је објекат под видео-надзором, исцртали увредљиве цртеже и нацистичке симболе по читавој површини фасаде. Случај је пријављен, а од надлежних Клајнови и даље добијају исти одговор – „да се ради”. Наводно, речено им је, снимак надзора није јасан, јер су камере претходно онеспособљене. „Камере смо и поставили, јер непрекидно трпимо малтретирање, од када смо се прошле године вратили из Канаде, да старост дочекамо у Србији. Добијамо поруке да се вратимо одакле смо дошли, да треба да се одселимо, да нисмо за град и да идемо на неки салаш… Непрекидно нам стиже и отворена пошта, а било је увреда, псовки, па и напада на моју мајку која има 85 година. Све смо пријављивали надлежнима, обраћали се и комуналној полицији, градоначелнику, а једину подршку нам је дала Јеврејска општина Панчево”, додаје Славица Клајн, по струци политиколог.

Да ће овако бити дочекан у својој земљи, свом граду, Љубомир Клајн, пореклом Јеврејин, није могао ни да замисли када је пре три деценије купио плац у панчевачком насељу Нова Миса и сазидао кућу у којој данас живи са супругом и таштом.

Прича нам и да ово доживљава као наставак мука своје породице, јер је његов отац Емил био у заробљеништву, а читава шира фамилија побијена током Другог светског рата, па му је због свега тога још мучније, када данас види кукасте крстове на зидовима свог дома. „Тешко подносим све ово. Осим јеврејског порекла, ја сам из породице која се и борила против фашизма. Мајка ми је носилац Партизанске споменице, а отац је као Јеврејин тамновао у заробљеништву као војник Краљевине Југославије. Тим више ме боли када видим да се поново уздижу фашизам и кукасти крстови и то овде у питомој Војводини, у којој, бар сам ја тако веровао, људи мирно живе, у заједници једни крај других”, каже Љубомир Клајн.

Овако наружена фасада породичне куће Клајнових доминира ушореном улицом панчевачког насеља којом се шире и неверица и стид. Комшије ове мирне породице такође су ужаснуте и пружају им подршку, наглашавајући да се то никада није догађало.

На инсистирање „Политике” да одговори на питање како минуле догађаје посматра локална власт, градоначелник Саша Павлов најпре истиче како је познато да је Панчево мултинационални, космополитски град и да, с обзиром на суживот 26 националних заједница, важи за изузетно толерантну и отворену локалну заједницу.

„Наши суграђани вековима живе у миру и комшијској љубави и слози, стога овај неодговорни појединачни чин, као локална самоуправа најоштрије осуђујемо и дајемо пуну подршку органима који су надлежни за поступање овим поводом у проналажењу и кажњавању починиоца.”

Дом Клајнових ће још неко време бити прекривен увредљивим цртежима, јер се очекује излазак судских вештака и процена материјалне штете, за коју домаћини и не знају коме да испоставе рачун. Не знају ни како ће да уклоне графите, јер су нанети црном спреј-фарбом за аутомобиле, која се не може тек тако скинути, па једино предстоји кречење неколико стотина квадрата фасадне цигле и, надају се, расплет ове срамоте.