Лечење апотека

„Што се криво роди, вријеме не исправи”, поука правника Валтазара Богишића с краја 19. века актуелна је и данас, било да је реч о законима, било о самом животу или – апотекама. Тек када је завладао тотални хаос у тој делатности, надлежни су се сетили да треба урадити две ствари: донети нови закон у фармацеутској области и зауставити даље пропадања државних апотека.

Оба посла су сизифовска, јер се ваља изборити са лошим последицама досадашњих решења. Захваљујући закаснелој памети, апотеке убудуће више неће моћи да отварају хармоникаши, лекове нећемо набављати у локалима величине киоска, са приученим продавцем, а апотеке неће бити начичкане једна до друге. Тек сада надлежни су се сетили да законом одреде размак од 300 метара између апотека, да наложе да у свакој смени лекове издаје и препоручује дипломирани фармацеут, да мањи градови и села не смеју да буду остављени без апотекарске станице са основним медикаментима... Неко ће рећи да је касно, јер су атрактивне локације за отварање апотека одавно заузете. Очигледно да на профит не утиче ни то што су локали са лековима, пеленама, козметиком и беби-играчкама нанизани као перле у близини болница и клиничких центара. Ова пракса, да подсетимо, настала је у време када је било сасвим нормално да лекар из државне болнице родбину пошаље у оближњу апотеку по лек, али и хируршки конац, катетер, газу или фластер, које су грађани морали да купе сами. Надлежни тврде да такве праксе више нема, али апотеке у кругу болничких центара и даље опстају – да немају сталне купце и тржиште, власници би их иселили на неку ледину.

Прашину је нарочито подигао предлог да апотеку, или тачније, ланац апотека, више не би могао да поседује произвођач лекова, власник веледрогерије, правно или физичко лице које је носилац дозволе за стављање лека у промет. Ни побројани, ни њихове супруге, свастике, сродници... Нису надлежни забринути због мале апотеке „на ћошку” са добродушном апотекарицом, већ се плаше утицаја све моћнијег лобија, оног који снабдевају апотеке, развозе робу, отварају ланце ових локала. Толико су ојачали да би могли усталасати тржиште: изазвати несташицу лекова, форсирати продају баш одређених медикамената, а можда дође дан када ће се и питати ко треба да буде биран за министра здравља! То су исти играчи који стоје у реду да купе посустале државне апотеке, само ако држава призна тешку истину да више не може да их спасава. Радна група три министарства: државне управе, финансија и здравља још нема решење за проблем стар 15 година – како да веледрогеријама и снабдевачима у 25 локалних самоуправа врате дуг од 11 милијарди динара. Док они састанче, у неким градовима државне апотеке су већ понуђене у најам. Коме? Па, истим приватницима којима се у закону спрема забрана вертикалне интеграције! Врзином колу краја нема.