Службено возање

Било да је купус или хероин – и један и други артикал се код нас лако и све чешће превозе и достављају службеним аутомобилима. Уз подсмех јавности јер санкције на крају не иду даље од болећивог прекора, умањења и демантовања. Случај службеника из новосадске филијале Министарства финансија који је, пре отприлике две године, враћајући се са службеног пута из Бачке Паланке у Нови Сад, застао да би купио купус за зимницу, кад је усликан и стављен на стуб срама, отворио је питање злоупотребе службених возила у државним фирмама. Али како ствари стоје он је испао наивац за све потоње кориснике гепека возила која су власништво ове наше државе Србије. Одлазак у лов, љубавну превару, риболов, купање на нудистичкој плажи, славу код кума, превоз деце до обданишта, супруге до фризера са чекањем, полагање испита на инстант факултетима, испадају безазлени и умногоме мање штетни у односу на оног службеног белог „голфа” којим су се врзмали пратиоци Славка Ћурувије када су га пре 18 година „типовали” а онда послали на онај свет.

Ево колико јуче је јављено да је рођени брат државног секретара у Министарству за рад ухапшен јер је превозио нешто сумњиво... Ајде што је брат високог државног службеника, ајде што није реч о купусу него о скривеном хероину пронађеном у службеном аутомобилу министарства. Јавиће се, сигурно, мајстори за заташкавање, па ће хероин постати марихуана, па боранија или купус, а службено возило испашће да није службено а можда и да није аутомобил, брат да није брат, а државни секретар да није баш секретар... Навикао се народ да га убеде да није добро чуо, да није ни добро прочитао...

А да нема толико службених аутомобила, не би нико ни чуо за брата да је осведочени дилер, нико не би кривио службеника трезора што свој кућни трезор пуни купусом из Футога, а челници општине на југозападу Србије не би ишли с пешкирима на нудистичку плажу Аде Бојане аутомобилом на којем пише „донација Владе Јапана Влади Србије”.

Према броју службених возила које користе највиши, виши, нижи и остали државни и локални представници власти, руководиоци јавних предузећа, директори школа и болница, судије и тужиоци, као и сви други који спадају у државне функционере, плус ево видесмо, и браћа, сестре, тетке и кумови, Србија се налази у самом врху европске лествице, далеко више него што имају земље у региону. Нико намерно не зна баш поуздано број свих службених возила код нас, јер ако се зна, онда нема замагљивања...

Обећања да ће свему доћи крај, да ће се укинути и распродати, за сада су празне приче. Шведска има десет аутомобила и користи их само кад дођу страни државници или монаси, Немачка мање од хиљаду, а Србија брале, од 30.000 до 50.000, а можда и више, јер је на делу лизинг, најам, позајмице и разни дај-даш марифетлуци.

Дрога код брата у службеном аутомобилу је статистички гледано, само случај, ексцес. Али није, људи!