У програму заштите било више од 100 сведока

Више од 100 људи прошло је кроз програм заштите сведока у Србији, откако је пре 13 година у наше законодавство уведена могућност да држава штити починиоце кривичних дела који својим сведочењем шаљу у затвор саучеснике, али и организаторе криминалних група, сазнаје „Политика”.

На суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије, јавност је недавно имала прилику да види и чује двојицу од њих – Дејана Миленковића Багзија и Миладина Сувајџића, званог Ђура Мутави, бивше припаднике земунског криминалног клана, једне од највећих мафијашких група која је икада постојала у нашој земљи. Обојица су пре више од десет година сведочили на суђењима том клану и заузврат су добили потпуни опрост грехова и улазак у програм заштите сведока, којим им поред осталог омогућава и живот о трошку грађана Србије.

Посебну пажњу током главног претреса у кривичном поступку за убиство Ћурувије, изазвала су питања о имовном стању.

„Од чега се издржавате”, гласило је питање које је адвокат одбране Зора Добричанин Никодиновић поставила Сувајџићу, на које је он одговорио:

„Издржава ме држава. Примам плату као сведок”, одговорио је он.

„Колика је ваша плата”, било је наредно питање.

„То је тајна”, казао је сведок.

И поред инсистирања браниоца да сазна износ новчаних средстава која сведок добија од државе, Сувајџић није одговорио, а расправа о томе окончана је закључком адвоката да грађани Србије имају право да знају колико их коштају сведоци сарадници, као и коментаром судије да суђење не служи информисању грађана.

Да ли и колико новца добијају сведоци, строго је чувана тајна, али према сазнањима „Политике” тај износ је минималан и служи задовољењу основних животних потреба.

Према закону који регулише програм заштите сведока, особа која склопи ову врсту споразума са државом има право на економску, психолошку, социјалну и правну помоћ. Обезбеђење предвиђених врста помоћи није обавезно, а евентуално пружање сведоку неке од наведених помоћи, предмет је детаљне анализе.

Сврха програма заштите је заправо безбедност људи укључених у овај пројекат, а не њихово финансирање. Обезбеђење неке од законом предвиђених помоћи сведоцима је привремено и има за циљ пружање подршке док не постигну самосталност и ресоцијализују се у новом животном окружењу.

Већина људи под заштитом живи у иностранству, а економска помоћ коју им Србија исплаћује није свуда иста и зависи од државе у којој су смештени и процењених трошкова живота. На пример, ти трошкови нису исти у Аустралији и у Бугарској. Неки сведоци потпуно су се осамосталили и не коштају Србију ни динара, али очигледно има и оних којима је, као Сувајџићу, и даље потребна помоћ.

Наш закон је осмишљен тако да се људи у програму заштите што пре осамостале у средини у којој их нико не познаје, а тај поступак би требало да траје око две, три године. Међутим, они који знају како функционише програм заштите кажу да је, поред осталог, и због дужине трајања судских поступака у Србији, та процедура често много дужа. Осамостаљење не може да почне док се потпуно не сасеку „репови” прошлости, а то значи и сведочења пред судом, јер је свако враћање у Србију ризик за њихову безбедност и угрожава програм.

Пресуде се код нас често укидају, суди се поново, а то подразумева и довођење сведока из иностранства. У процесу против Дарка Шарића, тројица бивших чланова клана имају статус сведока сарадника – Драшко Вуковић, Небојша Јоксовић и Радан Адамовић. Сви они мораће поново да сведоче јер је првобитна пресуда укинута. Сведочење Сувајџића у предмету „Ћурувија” једном је било одложено јер је у суд стигло обавештење да он живи у месту удаљеном од Београда и да није било довољно времена да се обезбеди његов долазак.

Наш закон је урађен по узору на словачки и предвиђа да о укључењу у програм заштите одлучује комисија коју чине три члана – судија Врховног касационог суда, заменик републичког тужиоца и начелник Јединице за заштиту МУП-а Србије. О физичкој заштити сведока, његове породице и имовине брине Јединица за заштиту МУП-а Србије.

Када ЈЗЗ пребаци неког сведока у другу земљу, бригу о њему преузима полиција те државе. Србија у овој области сарађује са готово свим европским земљама, као и са САД и Аустралијом. Пракса је да наши сведоци одлазе у друге државе и да код нас долазе заштићени сведоци из других земаља. Тако и у Србији живи више страних држављана, који су у својим земљама били сведоци у поступцима организованог криминала, а код нас се спроводи програм заштите.