Ђунта са ситним нутом

Крагујевац је најуспешнији град у Србији по попису нелегално изграђених објеката: до сада је пописано око 50.000, остало је још десетак хиљада.

Овај посао мора да се заврши до почетка марта. Иначе, законски рок за попис нелегалних објеката истекао је још крајем новембра 2016, али тај посао дотад није могао да се заврши због „слабих кадровских капацитета” градова и општина, објаснила је Даринка Ђуран, помоћник министра за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру.

Од наплате такса за озакоњене објеката држава очекује прилив од 8,4 милијарде динара, рекла је она недавно у Крагујевцу, нагласивши да је то „шест пута више него што ће влада издвојити за додатно упошљавање”.

Алал вера на приходу, али колико је новца могло да се слије у државну или касу неке локалне самоуправе да су сви градили по закону? То ћемо занемарити, нелегалним градитељима опростити, а онима који су зидали са дозволом – извинити се.

Крагујевачка власт се хвали како је пописала највише нелегалних објеката. Још мало па 60.000. Али, има ли разлога да се хвали, ако се узме у обзир да је тих 60.000 нелегалних објеката заправо 60.000 кривичних дела!

Они који су зидали без дозволе оштетили су буџет, јер нису плаћали таксе, а ко зна колико њих се „на дивље” прикључило на електричну и водоводну мрежу, можда и на гасовод. Је ли им ко гледао „кроз прсте” и треба ли због тога да одговара и неки градски чиновник?

А, ко ће да поруши објекте који не могу да се легализују? На Гружанском језеру, акумулацији са које се водом за пиће снабдева 300.000 становника централне Србије, има више од 200 нелегалних објеката које годинама нико не може да уклони.

Општина Кнић нема ни машине, ни грађевинског инспектора. Шта ће, стварно, бити са тим кућицама од дрвета и вилама од скупоценог камена, будући да су све подигнуте на самој обали, у првој зони заштите, где само „луд човек” може да гради.

Кад је полиција у Шведској приводила неког „Југовића”, примећеног да зида на ледини поред пута, није га одвела код судије, него у специјализовану здравствену установу.

И још нешто – нама је у надлежној градској служби речено да сада неће моћи да се озакони ништа што није могло ни по претходном закону.

Кад питате да ли може да се легализује дрвена гаража, која је у закону дефинисана као помоћни објекат, добијате одговор попут онога који је у филму „Национална класа” мајстор Жиле дао Флојду: „А, па то не може, то је ђунта са ситним нутом”.

Тек тада, у ствари, сазнате да не може да се озакони ниједан помоћни објекат који нема темељ од бетона.

И још нешто – док је држава позивала на легализацију, крагујевачка Пореска управа је упозоравала да ће бити кажњени сви који јој не пријаве своју непокретну имовину. Неке објекте, дакле, нећете моћи да озаконите, али ћете за све добити пореско решење.