Дојче телеком свуда око нас

Држава је у последњих седам година два пута безуспешно покушала да прода компанију „Телеком Србија”. Први пут за време владе премијера Мирка Цветковића – 2011. године, а други пут за време владе премијера Александра Вучића – 2015. године.

Оба пута тендери су пропадали јер држава није била задовољна понуђеном ценом. И оба пута као главни потенцијални купац у јавности је био виђен „Дојче телеком”.

Због тога су негодовала оба премијера: и Цветковић и Вучић. Чињеница је, међутим, да ова немачка телекомуникациона компанија никада није доставила понуду за преузимање „Телекома”.

– Када је покренут поступак продаје „Телекома”, главна прича била је како је читава ствар намештена за „Дојче телеком”. Та прича је пунила насловне стране новина, био је читав низ изјава стручњака, разних опозиционих политичара о томе како је та продаја унапред одређена – рекао је Цветковић у априлу 2011. године истичући како су такве изјаве биле штетне по државу.

Готово идентично је на ту тему у децембру 2015. године говорио и председник владе Александар Вучић.

Они који су критиковали продају „Телекома” и говорили да је све намештено за „Дојче телеком”, према његовој оцени, радили су против интереса своје државе.

Сасвим је сигурно да ове године неће бити продаје компаније „Телеком Србија”. Буџетом нису планирани приходи по том основу, а како незванично може да се чује, не рачуна се више ни на продају мањинског пакета акција, коју је премијер најавио након што је претходни тендер пропао у децембру 2015. године.

То, међутим, не значи да ће у региону престати да се говори о пословним претензијама „Дојче телекома”. Нарочито сада кад је ова немачка компанија преко „Хрватског телекома” (ХТ) учврстила своје позиције у Црној Гори. Пре неколико недеља

ХТ је са „Мађар телекомом” потписао уговор о куповини 76,5 одсто удела у компанији „Црногорски телеком”. Трансакција је вредна 123,5 милиона евра.

И хрватски и мађарски телеком у влaсништву су „Дојче телекома”, тако да се практично догодила трансакција у оквиру исте групације. „Телеком Србија” на тржишту Црне Горе послује преко „М:тела”. Упућени у ову проблематику кажу да немачки власник није био задовољан како је „Мађар телеком” водио бизнис у Црној Гори, где је „Телеком Србија” преко „М:тела” уздрмао њихов тржишни удео. Због тога је „Дојче телеком” мађарски менаџмент заменио хрватским.

Када се погледа регионална мапа пословања „Дојче телекома”, ова компанија присутна је свуда око нас. У Хрватској ова немачка компанија има 51 одсто акција у „Хрватском телекому”. У Мађарској Немци поседују 59,3 одсто „Мађар телекома”.  „Дојче телеком” у Албанији има 99,79 одсто „Телекома Албаније“. Немци су у овој земљи присутни преко грчког ОТЕ-а, који је такође у њиховом власништву. „Дојче телеком” у ОТЕ-у има власнички удео од 40 одсто.

И ту се списак регионалних инвестиционих тачака ове немачке фирме не завршава. Компанија послује и у Македонији, где има и 51 одсто власништва у „Македонском телекому”.

А кад се погледа карта Европе, Немци су присутни у готово свим важним телекомуникационим центрима. „Дојче телеком” има своје послове и у Великој Британији, Италији, Швајцарској, Шведској, Шпанији, Словачкој, Русији, Украјини, Румунији, Пољској, Норвешкој, Финској, Чешкој. Присутан је и у Бугарској, Аустрији и Белгији.

Такође, када је током 2015. године „Телеком Словеније” нуђен на продају, као један од заинтересованих кандидата такође се спомињао „Дојче телеком”. Ова продаја, међутим, неуспешно се завршила.

Све то не значи да су Немци одустали од планова за ширење на Балкану. „Дојче телеком” тренутно прикупља и свеж капитал. И то тако што је емитовао обвезнице у вредности од 3,5 милијарди евра, са различитим роковима доспећа, који иду и до 10 година.

У свом званичном саопштењу наводе да им је новац неопходан за ширење на америчко тржиште.

„Емисија обвезница долази након одлуке управе компаније да пружи даљу подршку америчком огранку, Т-Мобиле УС, у управљању дугом”, наведено је у саопштењу.

То што је „Дојче телеком” свуда око нас за Златка Стефановића, професора на Универзитету „Унион”, само је знак да фирма добро ради свој посао.

– То би било исто као да питате зашто се „кока-кола” продаје свуда у свету. Све док на тржишту једне земље има конкуренције, нема места за причу о доминацији. Злоупотреба доминантног положаја је питање за антимонополска тела. То што „Дојче телеком” послује свуда у региону је позитивна и добра ствар – сматра Стефановић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је геостратешки посматрано, дунавска регија одувек била интересна сфера пре свега Немачке, али и Аустрије.

– Они одвајкада имају идеју да овладају овим простором, а сада се територије не освајају ратовима, већ економијом.

Тако се обезбеђује утицај. У конкретном случају реч је о грани која је најпрофитабилнија, а то су телекомуникације. Велики светски играчи заинтересовани су за све телекоме света, а не само за српски „Телеком”. Зато што то доноси новац – каже Савић.

Наш саговорник сматра да Влада Србије из свега тога треба да извуче поуку и озбиљан закључак. Да разуме да је то једна од грана будућности, додаје.

– „Телеком Србија“ је профитабилан и уз овакво грубо мешање државе и чак под оваквом управом. Тој компанији је заиста неопходна професионална управа. Држава треба да буде власник, али мора да схвати да не сме да се меша у управљање том компанијом. Тај посао морају да раде професионалци – сматра Савић.

Казне за Дојче телеком

Европска комисија покренула је у мају 2016. године истрагу због намере немачког регулатора за телекомуникацијски сектор да омогући „Дојче телекому” да унапреди своју мрежу.

Својевремено, „Дојче телеком” је био кажњен због злоупотребе доминантног положаја на немачком телекомуникационом тржишту. Европска комисија је због тога овој компанији одредила новчану казну у износу од 12,6 милиона евра, коју је суд касније и потврдио.

Европска комисија писала је 2009. године немачком регулатору за телекомуникацијски сектор позивајући га да осигура боље услове за конкуренцију на тржишту услуга фиксне телефоније.

Такође, Министарство правде САД обавезало је „Дојче телеком” и њихову мађарску филијалу да плате новчану казну од 95 милиона долара у склопу нагодбе о судској тужби у којој се тврдило да су немачки бизнисмени поткупили званичнике у Македонији како би добили предност у пословању.