Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележен Дан Института за савремену историју

Додељена награда за најбољи мастер рад одбрањен прошле године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду
Обележен Дан Института за савремену историју
Институт за савремену историју (Фото сајт Института)

Институт за савремену историју обележио је дан оснивања и доделио награду „Љубомир Љуба Петровић” најбољем мастер раду одбрањеном прошле године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Награда је припала Борису Томанићу за рад „Аранђеловац и Топола 1941–1945 – ратни злочини”, као подстрек његовим будућим истраживачким успесима, наведено је и у образложењу жирија.

Ова награда (повеља и новчани износ) установљена прошле године, у част прерано преминулог др Љубомира Петровића, великог и свестраног научног радника, како је рекао председник УО Института, академик Љубодраг Димић.

Директор проф. др Момчило Павловић је подсетио да је под овим именом Институт основан 31. јануара 1969. одлуком Скупштине СФРЈ и Савезног извршног већа, којом су спојени Одељење за историјске науке Института друштвених наука основаног 1958. и Одељење за историју југословенског радничког покрета Института за изучавање радничког покрета основаног 1956. године.

Он је напоменуо да Институт од оснивања није мењао име, предмет изучавања ни седиште, што га чини јединственом научном институцијом у овом делу Европе. Смештен је на данашњем Тргу Николе Пашића у Београду, на четвртом спрату некадашње зграде Привилеговане аграрне банке, подигнуте 1934. према пројекту браће Крстић. Овде су радили водећи југословенски историчари од Љубљане до Скопља, а од 1999. године се број сарадника усталио на 25.

– Од оснивања до данас, Институт је реализовао више од 100 пројеката из опште и националне савремене историје и више од 500 наслова. Прошле године наши сарадници су објавили око 70 научних радова у свим категоријама, објављено је седам монографија, међународни зборник радова и два броја часописа Историја 20. века, а организовали смо и неколико међународних и домаћих конференција са историчарима из Пољске и Румуније. Настављена су и истраживања на пројекту Историја Кордуна – рекао је др Павловић.

Институт тренутно има уговоре о сарадњи са више од 10 универзитета у свету, од Јапана, преко Русије до Француске. Током прошле године, овде је боравило и више од 40 научника из иностранства, а набављена је и нова опрема која је подељена истраживачима.

Учешћем на домаћим и међународним конференцијама, предавањима по позиву, креирањем тематских изложбених поставки и другим активностима, сарадници Института дали су и допринос обележавању стогодишњице Првог светског рата.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Честитам на јубилеју. Изјава да нису мењали назив од оснивања није прецизна/тачна - вероватно мисли на оснивање Института за савремену историју (1969), а не на почетак од 1958. и спојања са Одељењем за историју југословенског радничког покрета -Института основаног 1956. Позитивно оцењујем што су у својим научним истраживањима успели да превазиђу полазну идеологију одређену првим називом, што је врло тешко, у шта може да се сумња, што су неки читаоци изнели. Али је добро што су остали са називом у сфери "савремене историје". У Русији је постојао од 1936 г. Институт историје Академије Наука СССР. Од 1968. имао је назив Институт историје СССР АН СССР. После распада СССР променио је назив у Институт российской истории РАН - није руске него Россијске (могуће државотворне) али нема кадрове да изучава древну руску историју! Наши су мудро, остали у сфери заветрине "савремене историје". Али из ове паралеле питам: Који ће Институт у Србији изчавати древну историју РАс-а/Срба? Нема је или ...?
Владимир Маричић (магистар мировних студија)
Сигурно их има, али наравно ретки су. Ко је па својевремено читао Јураја Крижанића, Ивана Лучића, Мавра Орбинија, Матију Влачића или Винка Прибојевића осим оних који су их забрањивали и цензурисани, или слали у егзил?
Vladislav Marjanovic
Retko se dogadja da se u novinama objavi tekst o obelezavanju dana jedne naucne (i jos k tome istorijske) ustanove, a da nije "okrugao", tj. jubilaran. Zaista Institut za savremenu istoriju je u proteklih 48 godina postojanja objavio zavidan broj radova. Kolicina impresionira, a takodje i akribija objavljenih studija. Doduse, o nekoj "skoli" u izucavanju savremene jugoslovenske istorije tesko je govoriti. U atmosferi opterecenoj ideoloskim konformizmom kako u doba komunizma tako i posle njega, mogucnosti za razvijanje istrazivackih metoda koji bi isli dalje od suvoparnog izlaganja i gomilanja napomena uz crno-bela tumacenja nisu bile najpovoljnije. Hoce li one u buducnosti biti bolje, zavisice od spremnosti istoricara da se usredsrede ne samo na dugorocno i sistematsko istrazivanje velikih pa i delikatnih tema, vec i da demistifikuju cinioce koji su vukli konce istorijskih dogadjanja iza scene radi osvajanja vlasti i bogacenja. U ovome bi ISI mogao (i morao) da odigra pionirsku ulogu.
Zorica Avramovic
Doktorant ili doktorand, pitanje je sad! A pominjati profesora dr Momcila Pavlovica secanjem na Kumrovec je, najpristojnije receno, potpuno besmisleno. Jos je Cercil govorio da # Ko nije u mladosti levicar, taj nema dusu. A ko u starosti nije desnicar, taj nema pameti#. Koliko me razum sluzi, profesori Dimic i Pavlovic su na istom tragu. Cemu odvajanje? Institut, kao i laureat Tomanic zasluzuju iskrene cestitke!
Doktorant
Stručna, a i šira publika se verovatno seća da je Institut ostao poznat kao izdavač sabranih dela J.B.Tita i Edvarda Kardelja. Sasvim prirodno jer je i direktor Pavlović bio asistent Političke škole SKJ u Kumrovcu. Čudi jedino otkud profesor Dimić tu?
Obrad Lipovac
Direktor Instituta slavljenika je Momčilo Pavlović, po zanimanju istoričar. Sa Srđanom Cvetkovićem je glavni učesnik projekta Zločini komunista u Srbiji od 1944. do 1946. godine. Počelo je ogromnom kampanjom na TV B92 neke 2005. godine sa "najmanje 80.000 imena srpskih domaćina, intelektualaca i mladeži" pobijenih bez suda u navedenom periodu. Kontrolom inače javne baze podataka naš mladi istoričar Milan Radanović je već preliminarnom analizom duplih imena, izmišljenih imena, imena četnika, Nedićevaca i Ljotićevaca koji su poginuli tokom rata u borbama protiv jedinica NOV na Nemačkoj strani, utvrdio da broj ne prelazi 20.000 hiljada (danas je to znatno manje). Ostavljam čitaocima da sami odrede kako se to zove. Perjanice tog instituta su Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić i Predrag Marković vatreni pristalice rehabilitacije svih onih koji su se borili "za srpsku stvar na strani Nemaca i Italihjana protiv NOV". Ljudi su na državnoj plati u rangu profesora univerziteta. Bravo za Institut.
Mićko
Komunisti su izvršili genocid nad kulturnom elitom Srbije.
Фатаљист
@Milan Ničić Поименично је наведено 60 000 страдалих од којих је око 15 или 20 хиљада са територије уже Србије. Већ је поменуто да су унети и они који су имали пушку у руци и погинули у борбама. Дакле, велика већина страдалих унетих у списак су припадници немачке националне мањине заточени по логорима након рата. Са обзиром на владајућу парадигму о убијању "српских домаћина ос стране комуниста" ово је занимљив податак...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.