Радници не дају Радишу

Крагујевац – Ново рочиште у стечајном поступку који се води над „Застава аутомобилима” још није заказано, а Привредни суд у Крагујевцу није одлучивао ни у вези са захтевом бивших радника да се из стечајне масе издвоје, правним речником речено – излуче средства са два рачуна, од којих је један био отворен искључиво ради намирења евентуалних потраживања својевремено запослених у овом предузећу.

На овим рачунима се налази 350 милиона динара, каже Радиша Павловић, заступник око 500 бивших радника „Застава аутомобила”, коме је то пуномоћје оспорено на последњем рочишту, 28. децембра прошле године.

Право да заступа некадашње колеге, Павловићу су, како сам каже, оспорили градски јавни правобранилац и представник Агенције за осигурање депозита, са образложењем да није адвокат и да нема правничко знање.

Међутим, на протесту испред Скупштине града почетком ове седмице, стотинак некадашњих радника „Застава аутомобила” подржало је Павловића и од Привредног суда затражило да њиховом дугогодишњем заступнику не одузима пуномоћје које су му добровољно дали.

Павловић је на том протесту новинарима предочио одлуку Уставног суда од пре четири године, у којој стоји да је „свака странка у поступку пред првостепеним судом слободна да изабере не само да ли ће је, већ и ко ће је заступати”.

– Право да заступам раднике није ми оспорено на прва три рочишта, не знам зашто би ми било оспорено уочи четвртог. Мало ми је то чудно, поготово што је одлука Уставног суда јасна. Као да неко има интерес да ме искључи из овог поступка, с намером да се цео случај разводни и разбије радничко јединство. Уколико би мени било одузето пуномоћје, радници би, уместо садашњег јединственог захтева, морали да потраже помоћ адвоката и поднесу појединачне захтеве за намирење потраживања, а ко зна како би се то завршило – каже Павловић, који је и стечајни поверилац и члан Одбора поверилаца.

Некадашњи радници „Застава аутомобила” потражују новац који им је, сматрају, закинут приликом исплате зарада у периоду од 1997. до 2001. године.

Павловић каже да је у питању сума од око 100 милиона динара, те да би радници лако могли да буду намирени, будући да се на поменутим рачунима налази три пута више средстава.

Један од рачуна, на коме се налази 315 милиона динара, био је заштићен и отворен само за потребе радника, наводи њихов заступник.

– Ако се тај новац не излучи из стечајне масе, раднике ће морати да намири држава, из буџета. Дакле, њихова потраживања ће платити сви грађани Србије. Не знам коме је то у интересу, можда онима који су средства на заштићеном рачуну орочавали, иако то нису смели да раде. Неко је само на каматама зарадио 240 милиона динара. Надлежни треба да испитају где је тај новац завршио – поручује Павловић, који тврди да радничка потраживања не могу бити спорна, пошто је суд већ пресудио у корист троје његових бивших колега.

Стечај над „Застава аутомобилима” покренут је јула прошле године, а банкрот је проглашен у октобру. Укупна дуговања овог предузећа процењена су на око 41 милијарду динара, а на рачунима се налази свега 650 милиона.

То је стечајна маса којом се у овом тренутку располаже, а према Павловићевим речима, захтеве за наплату потраживања поднело је око 16.500 поверилаца, међу којима је највише бивших радника овог предузећа.

На првом поверилачком рочишту, 24. октобра прошле године, судија у овом поступку Бранислав Јововић, који је и председник Привредног суда у Крагујевцу, рекао је да ће покушати да утврди да ли „Застава аутомобили” имају још неку имовину која се није нашла у списима предмета.

Павловић каже да треба проверити да ли се на ово предузеће и даље воде објекти у бившим југословенским републикама, чија је вредност, како каже, неколико милиона евра.