A чија је бомба

У недељно јутро уништавање бомбе у центру престонице није много узнемирило Београђане, али су зато експлодирале друштвене мреже. Колике припреме, а пукло ко јача петарда, није та од 500 кила, гарант, били су први коментари. Али и овакви: Оде једна од многих успомена из Немачке. И овакви: Што је нису вратили у Немачку, а не још да грађани Србије плаћају њено уништавање?

Коментари су се ређали…

– Речено је да је америчке производње. Ко је онда бомбардовао Београд?

– По величини – 500 килограма, нема сумње чија је. Америчка! Немци су 6. априла бацали мање бомбе, нису имали тако велике авионе који би могли да носе оволике убитачне направе. То ће тек касније, 1944. године, моћи Американци са својим мега авионима, по Титовој жељи и по грађанима Београда.

– Нисте чули или сте заборавили да је у децембру 2013. на Дорћолу ископана немачка бомба у свету веома ретка, те величине која је у априлу 1941. бачена на Београд. Имали су Немци и авионе и бомбе и знали су добро шта гађају, за разлику од Американаца које није било брига. Побили су 20.000 француских цивила у Нормандији, или 50.000 Филипинаца у Манили, док су их ослобађали!

– У вези с бомбом треба јасно рећи да је она ту од бомбардовања Београда на Ускрс од стране англо-америчке војске, наводно да би уништили немачке снаге! Бомба јесте америчка и то је чињеница…

– Чини се да је ово заостала немачка авионска бомба из шестоаприлског бомбардовања Београда, односно железничке станице коју су бомбардери промашили и испустили поред обале Саве… Они су користили хемијске упаљаче док се на америчком оружју користио механички тренутни упаљач!

– Познато је и то да је серија Боингових авиона носила такве бомбе од 500 килограма. Тачније Боинг Б-17 (такозвана летећа тврђава) направљен 1936., четворомоторац, носио је такве бомбе. Да подсетимо да је Боинг Б-29 бацио бомбу на Хирошиму оног 6. августа 1945. Немци су пред крај рата имали оне Јункер 88 који су могли носити бомбу те тежине. Нико није изузет од сумње…

– Зашто контролисаној експлозији нису присуствовали немачки или амерички амбасадори. С обзиром на то да је Тито наручио бомбардовање немачких положаја у Србији, а одбио то исто у Хрватској и Словенији, могао је бити присутан и Јошка Броз у име наручилаца посла…

Шалу на страну, а чија је бомба?