Грчки привредници „окупирали” Македонију

Скопље – Да су политика и економија често у раскораку најбоље илуструју примери на релацији Скопље–Атина и обратно. У јеку рововске битке око имена Републике Македоније, које Грчка оспорава и ултимативно тражи његову промену, привредници двеју земаља без остатка игноришу такву позицију и делују по законима на којима почива тржишна економија.

Македонски медији ових дана без изузетка закључују да ће се позитивно разрешење поменутог спора позитивно одразити на још успешнију привредну сарадњу. Истина, има и таквих који грчка улагања у македонску привреду тумаче као смишљену стратегију за остваривање политичког утицаја у региону а посебно у Македонији.

Од почетка ове године, грчки бизнисмени крстаре Македонијом у потрази за областима у којима желе да инвестирају капитал. Они само иду стопама својих колега који су ранијих година у Македонији засновали свој бизнис, купујући велике македонске компаније или отварајући нове.

Имајући у виду уводну констатацију, Грчка је друга земља по улагању страног капитала у Македонији и водећа по броју куповине некадашњих македонских привредних гиганата. Грчки бизнисмени су у претходних петнаест година, колико траје и спор око имена, купили скопску цементару „Усје”, скопску Рафинерију, „Жито лукс”, Стопанску банку, Алфа банку, Скопску пивару, Мермерни комбинат у Прилепу У истој равни је и пословање грчког трговинског гиганта „Веро”.

Истовремено, у градовима уз границу, у Ђевђелији, Битољу и Струмици, отворили су своје текстилне фабрике. Грци су, преко „Космофона”, власници другог мобилног оператера у Македонији, а њихов капитал је присутан у такозваном малом бизнису у којем је изражено успешно партнерство са македонским колегама у свим сферама привреде.

Кад овоме додамо и чињеницу да су Грци најредовније муштерије зубара, фризера и занатлија, да викендом запоседају пијаце, трговине, ресторане и коцкарнице у овим градовима, биће јасно зашто је живот изнад и испред политике, оне међудржавне.

Изражено у бројкама, почев од 2001. до почетка 2008. године, Грци су у Македонији инвестирали 320 милиона евра, што их сврстава на друго место по висини страних улагања у македонску привреду.

Челни људи привредних комора обеју земаља упутили су почетком године својим владама отворена писма у којима су тражили потписивање међудржавних договора о поједностављењу административне процедуре, као и сваке друге када је посреди јачање привредне сарадње.

Управо се зато и у Грчкој и у Македонији нестрпљиво ишчекује исход преговора о коначном и за обе стране прихватљивом имену Македоније.