Порез на луксуз и баксуз

Да ли ће ми се комшија, власник раритетног „мерцедеса” репоње, коначно осевапити – не зна се још. Он се мученик нада. Истекла му је „мечки” регистрација још док је Дачић био премијер. Није успевао на гомили да скупи сто хиљада динара да би платио регистрацију са већ митском таксом на луксуз. А и кад би имао да плати, каже, не би дао. Јер није у питању луксуз, него је он баксуз. Јада се што је кажњен без кривице. А „мерцедес” повремено пали да не запече. Хтео је да га прода, месецима га је у свим огласима нудио за багателу, али слаба вајда. Купци знају за јадац па му нико не прилази, као да је заразан.  Чита комшија новине, па се обрадује повремено кад најаве да ће закон да се мења. А онда заћуте и ништа се не деси.

И садашњи министар финансија се летос чудио зашто се по кубикажи опорезује. Зашто не користимо потрошњу, вредност на тржишту, а имамо огледну књигу са вредностима половних аутомобила, имамо и примере из света и околине. Али имамо и групу за предлагање измена која отеже и никако да заврши посао о којем се прича неколико година. Ако и министар схвата да је све нелогично и неправедно, шта би требало да се деси да би се ствар испеглала и народно незадовољство отклонило.

Наравно да и увозницима нових аутомобила више одговара да регистрација возила буде према вредности, а не према кубикажи, јер су управо због тога оштећени. Продавци половњака такође подржавају промену пореза. На пијаци половних аутомобила има веома мало возила са кубикажом већом од 2.000 и нико их не гледа. Многи су зато кршили закон и регистровали аутомобиле на инвалиде или претварали џипове у теретна возила. Да су сви похватани и санкционисани не би било места у затворима.

Предлагачима нацрта новог начина опорезивања треба јавно рећи да пожуре. Треба им казати и да се нигде у Европи не опорезују возила по кубикажи. А ваљда знају да имамо каталоге и таблице за израчунавање АМСС-а о вредности возила на нашем тржишту по угледу на немачке каталоге зване „шваке” и да се користе за обрачун вредности приликом купопродаје и при исплати штета од осигурања. За тај начин опорезивања постоји скепса да би се у пракси „муљало” умањивањем вредности у агенцијама које припремају документацију за регистровање. Да то није тек олако речено потврђује велики број таквих деликата до сада, када се фалсификовала кубикажа или инвалидска решења.

Споменути комшија с „мерцедесом” с почетка овог текста има рационалан предлог настао не из љубоморе, него из логике. Трећи комшија који има новог спортског „јапанца” од хиљаду и по кубика и 170 „коња”, рже од луксуза – а плаћа регистрацију триста евра. Кад би их по броју „коња” опорезовали, заменили би улоге. Да један не буде залуд баксуз, а други да плаћа луксуз. Ето и више пара у државној каси и ситог народа.