Porez na luksuz i baksuz

Da li će mi se komšija, vlasnik raritetnog „mercedesa” reponje, konačno osevapiti – ne zna se još. On se mučenik nada. Istekla mu je „mečki” registracija još dok je Dačić bio premijer. Nije uspevao na gomili da skupi sto hiljada dinara da bi platio registraciju sa već mitskom taksom na luksuz. A i kad bi imao da plati, kaže, ne bi dao. Jer nije u pitanju luksuz, nego je on baksuz. Jada se što je kažnjen bez krivice. A „mercedes” povremeno pali da ne zapeče. Hteo je da ga proda, mesecima ga je u svim oglasima nudio za bagatelu, ali slaba vajda. Kupci znaju za jadac pa mu niko ne prilazi, kao da je zarazan.  Čita komšija novine, pa se obraduje povremeno kad najave da će zakon da se menja. A onda zaćute i ništa se ne desi.

I sadašnji ministar finansija se letos čudio zašto se po kubikaži oporezuje. Zašto ne koristimo potrošnju, vrednost na tržištu, a imamo oglednu knjigu sa vrednostima polovnih automobila, imamo i primere iz sveta i okoline. Ali imamo i grupu za predlaganje izmena koja oteže i nikako da završi posao o kojem se priča nekoliko godina. Ako i ministar shvata da je sve nelogično i nepravedno, šta bi trebalo da se desi da bi se stvar ispeglala i narodno nezadovoljstvo otklonilo.

Naravno da i uvoznicima novih automobila više odgovara da registracija vozila bude prema vrednosti, a ne prema kubikaži, jer su upravo zbog toga oštećeni. Prodavci polovnjaka takođe podržavaju promenu poreza. Na pijaci polovnih automobila ima veoma malo vozila sa kubikažom većom od 2.000 i niko ih ne gleda. Mnogi su zato kršili zakon i registrovali automobile na invalide ili pretvarali džipove u teretna vozila. Da su svi pohvatani i sankcionisani ne bi bilo mesta u zatvorima.

Predlagačima nacrta novog načina oporezivanja treba javno reći da požure. Treba im kazati i da se nigde u Evropi ne oporezuju vozila po kubikaži. A valjda znaju da imamo kataloge i tablice za izračunavanje AMSS-a o vrednosti vozila na našem tržištu po ugledu na nemačke kataloge zvane „švake” i da se koriste za obračun vrednosti prilikom kupoprodaje i pri isplati šteta od osiguranja. Za taj način oporezivanja postoji skepsa da bi se u praksi „muljalo” umanjivanjem vrednosti u agencijama koje pripremaju dokumentaciju za registrovanje. Da to nije tek olako rečeno potvrđuje veliki broj takvih delikata do sada, kada se falsifikovala kubikaža ili invalidska rešenja.

Spomenuti komšija s „mercedesom” s početka ovog teksta ima racionalan predlog nastao ne iz ljubomore, nego iz logike. Treći komšija koji ima novog sportskog „japanca” od hiljadu i po kubika i 170 „konja”, rže od luksuza – a plaća registraciju trista evra. Kad bi ih po broju „konja” oporezovali, zamenili bi uloge. Da jedan ne bude zalud baksuz, a drugi da plaća luksuz. Eto i više para u državnoj kasi i sitog naroda.