Грчки дуг се враћа Европи као бумеранг

Међународни монетарни фонд унео је у понедељак вече у Вашингтону нову пометњу у Европу јавним признањем да – уочи сезоне неизвесних избора у бриселској фамилији – нема јединствено мишљење о даљој финансијској судбини најзадуженије чланице еврозоне – Грчке.

Прошлонедељна процена експерата ММФ да су грчки дугови неодрживи и да попримају тако „експлозивне размере”, те да би до 2060. могли би бити три пута већи од БДП-а те земље, била је основна тема дебате Управног одбора ММФ-а у понедељак.

„Већина од 24 члана Одбора слаже се са овом проценом... Ипак, има чланова одбора који другачије виде неопходне фискалне реформе и одрживост дуга”, наводи се у несвакидашњем саопштењу ММФ-а, која се обично заснивају на „једногласном мишљењу”.

ММФ и ЕУ су се и раније разилазили око калибра финансијске строгоће према Грчкој, али политички тренутак је за фамилију – посебно након „брегзита”, а пре избора у Холандији и Француској – много незгоднији.

Након седнице у Вашингтону, остаје неизвесно да ли ће ММФ надаље сарађивати са ЕУ и Грчком у намиривању дужничких обавеза Атине и решавању судбине њених дугова? ММФ и ЕУ и даље ни за јоту не одступају од кључних захтева, једних према другима, и оних који заједно настоје да наметну Атини. ММФ већ скоро две године сматра да ЕУ треба да отпише лавовски део грчких дугова. Брисел, Берлин и Франкфурт (седиште Европске централне банке) тим поводом би пристали на разне аранжмане само не на своје новчане губитке. Наставак преговора са Атином је неизвестан.

Последња рунда мучних преговора са Грчком замрзнута је крајем јануара, након поруке Атине да не пристаје на ново снижавање пореске основице становништву и даља кресања пензија, што су, уз реформе енергетског сектора, упорни захтеви кредитора.

Нерешени грчки дужнички проблем, вратио се у понедељак ЕУ као бумеранг у најнезгоднијем тренутку. Наиме, у Управном одбором ММФ-а полемика је вођена око процента буџетског суфицита са којим би били задовољни у случају Грчке, и то 2018. године, то јест након што се текући трогодишњи пакет помоћи заврши? Та дебата завршена је овог пута у Вашингтону, без коначне одлуке.

ММФ при том не одустаје од захтева да Атина усвоји законе којима би и након 2018. наставила са драконским смањивањем јавне потрошње. Атини је таквих захтева, изгледа доста.

„Атина жели да се врати у финансијске програме Европске централне банке. При том, Грчка неће пристати на нелогичне захтеве ММФ-а да сада усвоји законе – о штедњи који би важили и након окончања текућег програма”, изјавио је јуче Димитрис Цанакопулос, портпарол владе у Атини, уз напомену да ће Грчка за саветника око даљег издавања обвезница ангажовати финансијску кућу „Ротшилд енд компани”.

Неслога Управног одбора ММФ-а у понедељак, током годишње ревизије финансијског стања Грчке, гурнуо је Европљане на клизавицу коју би – због изборне сезоне – требало да изгладе до 20. фебруара, за када је заказано заседање министара финансија еврозоне.

Наиме, ако Атина остане при одлуци да не услиши захтеве ММФ-а, па фонд одустане од даљег учешћа у решавању грчке дужничке драме, шта је могући развој ситуације у Европи?

У међувремену, Еврогрупа је за 20. фебруар заказала седницу да скроји план како да Грчка до јесени намири преко 10 милијарди евра пристижућих дужничких обавеза. Без јасног става ММФ-а, шта може бити план Европе?

На другом крају евроспектра, и Берлину је опет изгледа доста грчке дужничке драме.

„Уколико ММФ одлучи да иступи из текућег програма за Грчку, онда је то његов крај”, објавио је у понедељак Волфганг Шојбле, моћни немачки министар финансија.

Шта би тај „крај” могао конкретно да значи, Шојбле није појаснио.

Мимо своје воље, Европа се након седнице Управног одбора ММФ-а нашла у баснословно неизвесној ситуацији, и то пре „кључних избора”, које из Брисела не може да контролише.

Наиме, да ли је након „брегзита”, претњи Марин ле Пен „фрегзитом”, спомињања „италегзита”, сада и могући „грегзит” поново тема?

У тој геополитичкој магли над Европом, берзе су јуче наставиле с обарањем вредности евра – посебно у односу на јапански јен – и то упркос најновијим зарицањима Марија Драгија, председника ЕЦБ, да је „евро ту да трајно остане”.