Студенти хотелијерства сами зараде за школарину

Висока хотелијерска школа, једина те врсте у Србији , са 1.700 активних студената, увек има више кандидата него што може да прими. Податак да просечно 500 студената сваке године упише један од три атрактивна смера – гастрономију, хотелијерство или ресторатерство – сведочи о великом интересовању за ове професије. Ниједан свршени студент не заврши на бироу за незапослене, осим ако из неких својих разлога не жели да ради, истиче у разговору за „Политику” професор др Славољуб Вићић, директор Високе хотелијерске школе у Београду.

– За нашу децу посла има и више него што имамо капацитета да ишколујемо – истиче директор Вићић који предаје предмете пословно право, социологија туризма и право Европске уније. Док показује разгледнице из целог света, пристигле од бивших и садашњих студената на раду у иностранству, Вићић објашњава да су они прошле године радили у 17 земаља света. Канада, Аљаска, Аустралија, Шпанија, Словенија, Италија, Грчка, Мексико, неке су од дестинација.

– Наша деца по завршетку школовања раде и на крузерима, тренутно их је 27 за које знамо. Доста њих одлази у Америку. Током обуке, шаљемо их на праксу у трајању од три месеца сваке године, али није ретко да продуже још који месец, па се врате. Од прошле године шаљемо студенте и у Кину, а имамо дугогодишњу сарадњу са Аљаском и, Малдивима. Ове године крећемо и на Малту – наводи Вићић.

Ова државна институција основана је 1974. године, као Виша школа за образовање угоститељских радника, а сада је висока школа струковних студија. Од 2005. прошла је два циклуса акредитације и у поступку је за трећу. Гастрономија, хотелијерство и ресторатерство су студијски програми који се проучавају три године, односно шест семестара. Преносећи искуства из света, школа је стекла акредитацију за специјалистичке студије, односно за усавршавање на сва три смера.

– Стварамо куваре, конобаре и рецепционаре највишег нивоа. То су људи са академским образовањем, потковани у теорији и пракси, који могу да раде целу лепезу послова, од извршних до руководећих. Имамо изузетну међународну сарадњу, организујемо конгресе као чланица Међународне асоцијације хотелских и туристичких школа, са седиштем у Лозани, где су окупљене 34 државе. Институционално смо повезани са 12 факултета и високих школа у Европи. Вршимо размену студената за стручну праксу. Наши студенти, рецимо, већ годинама одлазе на праксу у Бардејовске купеле, бању у Словачкој са традицијом дугом скоро хиљаду година. И војвода Живојин Мишић се тамо лечио – готово у даху прича директор Вићић.

После сваке окончане године студија, током лета студенти бораве на пракси у другим земљама, где упознају културу, језик, обичаје, гастрономију тих земаља. Могу лепо и да зараде, јер осим смештаја и хране, добијају и џепарац. У Грчкој је то обично 450 евра месечно, у Италији 520, у Мексику око хиљаду долара, у Словенији два евра на сат, а у Америци и до 11 долара по часу.

Има случајева да после неколико месеци боравка накупе и по 15.000 до 20.000 долара уштеђевине. Ако желе могу да остану и дуже, у договору са менаџментом и власницима хотела. Од уштеђевине могу да финансирају наставак студија.

– Ко заврши нашу школу, спреман је и обучен за рад у хотелима и на крузерима, за сваку врсту послова у кухињи. Неопходна им је само пракса и усавршавање. Поносимо се што код нас одавно постоји дуално образовање. Студенти прве године три дана у недељи слушају теоријске предмете и изучавају обавезно два језика. А четвртком, петком и суботом су у кабинету, односно у кухињи, где спремају разна јела и тако се обучавају у пракси. Тако пролазе кроз реалне ситуације са којима ће се сусретати на послу. Друга врста праксе одвија се кроз сарадњу са водећим београдским хотелима и ресторанима, где одлазе на вежбе из одређених предмета – напомиње др Вићић.

Његови студенти лакше долазе на руководеће позиције, јер су у прилици да још током праксе покажу способности.

– Имамо широм Србије и Црне Горе главне менаџере, директоре, шефове кухиња, рецепција и другог особља, да не набрајам све. Другим речима, на свим позицијама у земљи, али и у иностранству. Ми им дајемо максимум за стартну позицију, а после – како се ко снађе. Нама је увек жао кад неко остане у иностранству и зато се веома радујемо кад се отвори нови хотел код нас и кад добију ангажман на добрим пословима. Најгоре је кад нашим образованим ресторатерима приватници нуде конобарски посао са зарадом од 35.000 динара, или 50.000 за куваре. Они вреде много више – додаје наш саговорник.

Србија има огромне неискоришћене туристичке потенцијале, пре свега бање. Многе су сада у запуштеном стању, али њиховим активирањем могла би да се створе квалитетна и перспективна радна места за хотелијере, гастрономе и ресторатере. Србија је земља са 50 бања и свака од њих представља посебан климат. Да ли је за Високу хотелијерску школу изводљиво да специјализује кадар за одређено поднебље, питамо директора Вићића?

– Наша највећа шанса су пољопривреда и туризам, нарочито бање. Има много потенцијала за развој бањских центара. Ми смо спремни да се укључимо. Имамо ужестручне предмете, као што су масовна исхрана и национална гастрономија, где свако ко жели може дубље да се усавршава. Наши студенти похађају летњу праксу и у српским бањама, као што су Врујци, Врњачка, Луковска, Ковиљача, Сокобања, Кањижа, Врдник, Ковиљача и друге. Одлазе на праксу у француске и друге европске бање, одакле могу да пренесу искуства. Власници хотела у бањама увек желе да ангажују младе људе из тог краја, а ми можемо то да понудимо, јер имамо младе људе из целе Србије – каже директор Високе хотелијерске школе др Славољуб Вићић.