Studenti hotelijerstva sami zarade za školarinu

Visoka hotelijerska škola, jedina te vrste u Srbiji , sa 1.700 aktivnih studenata, uvek ima više kandidata nego što može da primi. Podatak da prosečno 500 studenata svake godine upiše jedan od tri atraktivna smera – gastronomiju, hotelijerstvo ili restoraterstvo – svedoči o velikom interesovanju za ove profesije. Nijedan svršeni student ne završi na birou za nezaposlene, osim ako iz nekih svojih razloga ne želi da radi, ističe u razgovoru za „Politiku” profesor dr Slavoljub Vićić, direktor Visoke hotelijerske škole u Beogradu.

– Za našu decu posla ima i više nego što imamo kapaciteta da iškolujemo – ističe direktor Vićić koji predaje predmete poslovno pravo, sociologija turizma i pravo Evropske unije. Dok pokazuje razglednice iz celog sveta, pristigle od bivših i sadašnjih studenata na radu u inostranstvu, Vićić objašnjava da su oni prošle godine radili u 17 zemalja sveta. Kanada, Aljaska, Australija, Španija, Slovenija, Italija, Grčka, Meksiko, neke su od destinacija.

– Naša deca po završetku školovanja rade i na kruzerima, trenutno ih je 27 za koje znamo. Dosta njih odlazi u Ameriku. Tokom obuke, šaljemo ih na praksu u trajanju od tri meseca svake godine, ali nije retko da produže još koji mesec, pa se vrate. Od prošle godine šaljemo studente i u Kinu, a imamo dugogodišnju saradnju sa Aljaskom i, Maldivima. Ove godine krećemo i na Maltu – navodi Vićić.

Ova državna institucija osnovana je 1974. godine, kao Viša škola za obrazovanje ugostiteljskih radnika, a sada je visoka škola strukovnih studija. Od 2005. prošla je dva ciklusa akreditacije i u postupku je za treću. Gastronomija, hotelijerstvo i restoraterstvo su studijski programi koji se proučavaju tri godine, odnosno šest semestara. Prenoseći iskustva iz sveta, škola je stekla akreditaciju za specijalističke studije, odnosno za usavršavanje na sva tri smera.

– Stvaramo kuvare, konobare i recepcionare najvišeg nivoa. To su ljudi sa akademskim obrazovanjem, potkovani u teoriji i praksi, koji mogu da rade celu lepezu poslova, od izvršnih do rukovodećih. Imamo izuzetnu međunarodnu saradnju, organizujemo kongrese kao članica Međunarodne asocijacije hotelskih i turističkih škola, sa sedištem u Lozani, gde su okupljene 34 države. Institucionalno smo povezani sa 12 fakulteta i visokih škola u Evropi. Vršimo razmenu studenata za stručnu praksu. Naši studenti, recimo, već godinama odlaze na praksu u Bardejovske kupele, banju u Slovačkoj sa tradicijom dugom skoro hiljadu godina. I vojvoda Živojin Mišić se tamo lečio – gotovo u dahu priča direktor Vićić.

Posle svake okončane godine studija, tokom leta studenti borave na praksi u drugim zemljama, gde upoznaju kulturu, jezik, običaje, gastronomiju tih zemalja. Mogu lepo i da zarade, jer osim smeštaja i hrane, dobijaju i džeparac. U Grčkoj je to obično 450 evra mesečno, u Italiji 520, u Meksiku oko hiljadu dolara, u Sloveniji dva evra na sat, a u Americi i do 11 dolara po času.

Ima slučajeva da posle nekoliko meseci boravka nakupe i po 15.000 do 20.000 dolara ušteđevine. Ako žele mogu da ostanu i duže, u dogovoru sa menadžmentom i vlasnicima hotela. Od ušteđevine mogu da finansiraju nastavak studija.

– Ko završi našu školu, spreman je i obučen za rad u hotelima i na kruzerima, za svaku vrstu poslova u kuhinji. Neophodna im je samo praksa i usavršavanje. Ponosimo se što kod nas odavno postoji dualno obrazovanje. Studenti prve godine tri dana u nedelji slušaju teorijske predmete i izučavaju obavezno dva jezika. A četvrtkom, petkom i subotom su u kabinetu, odnosno u kuhinji, gde spremaju razna jela i tako se obučavaju u praksi. Tako prolaze kroz realne situacije sa kojima će se susretati na poslu. Druga vrsta prakse odvija se kroz saradnju sa vodećim beogradskim hotelima i restoranima, gde odlaze na vežbe iz određenih predmeta – napominje dr Vićić.

Njegovi studenti lakše dolaze na rukovodeće pozicije, jer su u prilici da još tokom prakse pokažu sposobnosti.

– Imamo širom Srbije i Crne Gore glavne menadžere, direktore, šefove kuhinja, recepcija i drugog osoblja, da ne nabrajam sve. Drugim rečima, na svim pozicijama u zemlji, ali i u inostranstvu. Mi im dajemo maksimum za startnu poziciju, a posle – kako se ko snađe. Nama je uvek žao kad neko ostane u inostranstvu i zato se veoma radujemo kad se otvori novi hotel kod nas i kad dobiju angažman na dobrim poslovima. Najgore je kad našim obrazovanim restoraterima privatnici nude konobarski posao sa zaradom od 35.000 dinara, ili 50.000 za kuvare. Oni vrede mnogo više – dodaje naš sagovornik.

Srbija ima ogromne neiskorišćene turističke potencijale, pre svega banje. Mnoge su sada u zapuštenom stanju, ali njihovim aktiviranjem mogla bi da se stvore kvalitetna i perspektivna radna mesta za hotelijere, gastronome i restoratere. Srbija je zemlja sa 50 banja i svaka od njih predstavlja poseban klimat. Da li je za Visoku hotelijersku školu izvodljivo da specijalizuje kadar za određeno podneblje, pitamo direktora Vićića?

– Naša najveća šansa su poljoprivreda i turizam, naročito banje. Ima mnogo potencijala za razvoj banjskih centara. Mi smo spremni da se uključimo. Imamo užestručne predmete, kao što su masovna ishrana i nacionalna gastronomija, gde svako ko želi može dublje da se usavršava. Naši studenti pohađaju letnju praksu i u srpskim banjama, kao što su Vrujci, Vrnjačka, Lukovska, Koviljača, Sokobanja, Kanjiža, Vrdnik, Koviljača i druge. Odlaze na praksu u francuske i druge evropske banje, odakle mogu da prenesu iskustva. Vlasnici hotela u banjama uvek žele da angažuju mlade ljude iz tog kraja, a mi možemo to da ponudimo, jer imamo mlade ljude iz cele Srbije – kaže direktor Visoke hotelijerske škole dr Slavoljub Vićić.