За одбрану Лучана 330 милиона

Лучани – Влада Србије обрадовала је Драгачевце са 330 милиона динара. Толико ће коштати насип, односно заштитна линија која ће бранити Лучане, барутану „Милан Благојевић”, неколико фабрика и село Дљин од бујичарских вода Бјелице.

– План о решењу наше дугогодишње невоље кренуо је одавде, из Дљинског поља, током посете премијера Вучића 10. марта прошле године, кад су Лучани били под водом. Наложио је свим службама и министарствима да се тај проблем реши и изузетно смо захвални Влади Србије што је начинила преседан и издвојила 330 милиона динара за подизање заштите на десној обали реке. Одређени су извођачи радова и очекујемо да ће се отворити за две седмице – саопштила је за „Политику” Весна Стамболић, председник општине Лучани.

Она је навела да ће заштитна линија, почев од Дљина где се Бјелица улива у Западну Мораву, па узводно према Гучи, бити дугачка 2,4 километра.

– Пројекат је био веома сложен за израду, тражена су мишљења и налази бројних стручњака, није лак ни извођачима. Реч је о комбинацији земљаног бедема и бетонског потпорног зида. Ширина у основи је више од 20 метара а у круни три, са шеталиштем. Водили смо рачуна да се сачувају водоводне и гасне инсталације, као и железнички колосек којим је фабрика „Милан Благојевић” повезана на пругу Београд–Бар. На овом месту где сада стојимо, насип ће бити 1,20 метара изнад коте пруге – рекла нам је јуче Весна Стамболић у Дљинском пољу, куда се улази у Лучане с друма Чачак–Пожега.

Пред Лучанима је и велики бетонски мост преко Бјелице.

– Он, разуме се, остаје ту, и предвиђено је да се раде покретне баријере, као у Кладову на Дунаву, за доба кад дође до поплава. У читав посао укључена су и три бујична потока, који праве велику штету: Стило иза нас на неколико стотина метара, Лучански поток и поток Кленовац. Кад дођу велике кише, тешко их је обуздати. Радови ће истовремено почети на пет места: једна екипа радиће на земљаном насипу, друга је задужена за бетонски зид, још три средиће те потоке.

Бјелица извире на 930 метара надморске висине, протиче низ Драгачево и прима бујичарске воде, а век јој је 41 километар. Има, необично је, два имена.

– Ми је зовемо Белица, тек после од Виче они кажу Бјелица – прича нам пастир Љубивоје Милинковић, који са својим стадом од 200 брава живи близу изворишта. Ту, у Горњем Дупцу, на три километра од издани, векује домаћинство Драгићевића. Старешина те куће, Милан исто нам приповеда да је то Белица. Ваљда он зна како му се зове поток што тече поред ограде.

Међутим, Гучани, а то је низводно једно двадесетак километара, најчешће кажу Бјелица. Тако мисли и Милоје Стевановић књижевник из Горачића, Гучи у суседству, који данас живи у Београду.

– Кад је баба Славка сочила унуку Крстину у Горачиће, рече: „Од Јелице, до Бјелице, бољег момка нећеш наћи”.