Лед отпловио, а наплата тек стиже

Лед који je око месец дана под оковима санти држао Дунав нестао је као руком однесен па се река, друга по својој дужини у Европи, плави као усред пролећа. Лед је отпловио, али штете начињене за време његовог боравака тек треба да се израчунају и дођу на наплату. Процене нису још урађене, али „одокативно” се рачуна колико нас је овогодишњи ледостој коштао. Према тим прорачунима, у најмању руку више од два милиона евра.

– Од улаза Дунава у Србију па до Ђердапа оштећено је, може се рећи, све што је било у води – велики број, углавном приватних пловних објеката, марина, сидришта, пристана, приступних мостова... више од стотину објеката. Како ће се штета наплатити не знам, мислим да ће приватници то морати све да плате из свог џепа, ако имају, јер осигуравајућа друштва не желе да осигурају ништа што је на реци – каже Петар Ђорђевић, председник Групације за наутичку привреду и туризам у Привредној комори Србије. Он истиче и да су штету претрпели и власници сплавова.

– Њих је ојадио лед, али и то што нису радили око месец дана. Када ће отворити врата за госте зависи од финансијске моћи власника – каже Ђорђевић.

А када је лед кренуо низ Дунав прво на удару нашло се пристаниште у Апатину. Изграђено је пре седам година и у њега је уложено око 60 милиона динара. Ледени чеп покидао је 17 челичних шипова, приступни мост, део пристаништа дужине од око 50 метара. Како кажу познаваоци реке, штета на овом пристаништу износи између 200.000 и 300.000 евра.

Због прекида саобраћаја на водном коридору Е7, једном од најпрофитабилнијих и најјефтинијих коридора у земљи, штета на дневном нивоу износила је око 55.000 евра. Ако се то помножи са 30, колико је отприлике био заустављен саобраћај на рекама, онда то износи 1.650.000 евра.

– Ако се сабере та дневна штета, штета у Апатину на пристаништу и оно што смо претрпели ми власници пловила и марина, али и власници сплавова, ако се у то урачунају и уништене бове на пловном путу, али и повећане цене нафте и жита, сировина које су чамиле на баржама, као и ангажовање мађарских ледоломаца по сату, мислим да ће нашу земљу све то коштати колико набавка три ледоломца – каже један од власника брода на Земунском кеју, човек који је свој животни век провео радећи у предузећу за водну привреду.

Наутичари и привредници, према његовим речима, остављени су ове зиме на милост и немилост природи.

– Требало је да надлежни мисле на време о рекама, а не када их је лед у потпуности прекрио. Морали су да слушају прогнозе Хидрометеоролошког завода и да док се још на реци стварала покорица ангажују ледоломце из Мађарске. Они кажу да су нас обавестили да у новембру вадимо пловила из воде, али већина нас та обавештења није добила јер су била на огласној табли, а многи од нас на реци. Признајем, нисмо ми на реци од јуче, требало је да поучени искуством од 2012. године и сами вадимо чамце из воде, али ето нисмо – каже он и истиче да је њега и његове колеге највише заболело то што им надлежни у најгорем тренутку нису пружили руку помоћи, већ су неки од њих претили казнама.

– Па ваљда смо тада морали да будемо уједињени, ваљда смо сви имали заједнички интерес да очувамо инфраструктуру. Лед је сада прошао, штета је огромна, али се плашим да ће се веома тешко надокнадити оно што је уништено – каже овај искусни познавалац реке.

У Србији је за адекватну одбрану од леда, према речима стручњака, потребно шест ледоломаца. Јер, Мађари, кроз чију територију Дунав протиче у дужини 350 километара имају 12 ледоломаца. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, а ми фактички као држава немамо ниједан.

Ледоломац „Гребен” је у власништву „Електропривреде Србије” и његов главни задатак је да од ледених санти, и то сам, чува Хидроелектрану „Ђердап”. Он је зимус бранећи реку од санти узводно од бране превалио око 3.000 километара.

– Ледоломци из Мађарске који су боравили код нас у рангу су „Чакора” и „Вучева” који већ неколико година „вену” у муљу код Новог Сада. Мислим да је држави у интересу да ова два ледоломца откупи и да их уз одређена улагања стави у функцију. Ако не то, онда под хитно треба кренути у набавку ледоломаца по нормалним ценама јер се плашим да ако одмакне време, ни сада, као ни пре пет година, нећемо извући поуку – напомиње наш саговорник.