Кец из педагогије

Да ли неко може да се сети када смо за последњих 15 и кусур година дочекали септембар без претњи да ће просветари ступити у штрајк уколико... А "оне" године, када су нас бомбардовали? Не, ни тада. И тада су први школски дан обележили незадовољни учитељи, уместо – ђаци прваци.

То је, некако, постало део просветног фолклора. Уз "скидање капе" онима који су некада држали дневнике и часне изузетке због којих се и не пише овај коментар, хајде да погледамо шта су наши учитељи још сврстали под ту категорију:

– сасвим је нормално бити стално незадовољан и послодавце уцењивати онима због којих и добијаш плату. То за последицу има:

–да је сасвим нормално школовати се на рате тј. бити срећан ако успеш да саставиш једну школску годину без губитка стотинак часова;

– да је сасвим нормално ићи на ђачку екскурзију о трошку ђака и још мало и зарадити приде;

– да је сасвим нормално наплатити двојку односно петицу;

– да је сасвим нормално добити парфем за Нову годину, Божић или 8. март. И то не било који – прошли пут је, колико се сећам, на списку био "долче и габана", знате онај "блу лајт". И да опет не буде забуне, причам о парфему по ђаку, не по одељењу;

– све оне грозне наслове из црне хронике да не помињемо.

Наравно да њихов посао није лак. Зато се и одмарају три пута више него сав остали свет.

И наравно да данас нису сви – такви и наравно да је и пре било оних који су за шунку поклањали петицу, али то је некада био изузетак, а данас је постало правило. Зато и треба разумети родитеље који више немају толеранције за редовна мрцварења на почетку сваке школске године. Бар да су јединствени, могло би се некако и прогутати. Али, и ове године се позиву на штрајк неће одазвати два од три просветна синдиката. И то је постало сасвим нормално. Значи, негде ће бити предавања, а негде неће... Онда је јасно зашто се последњих година тражи књижица више баш у оним школама које су познате по томе да имају најмање прекида наставе и што некима рејтинг расте, а неким не.

И да се разумемо: нисам плаћеник ниједног синдиката, нити ми је неко из владе наредио да напишем овај текст ("мада би и о њима имала штошта касти"). У своју одбрану кажем да су ми у кући (били) један учитељ и једна професорка. Такође не кажем да треба да буду задовољни малим платама и да немају право на штрајк.

Оно што је моја молба је да идуће године најаве штрајк за рецимо, 15. октобар, или да штрајкују у време зимског или пролећног распуста. Могу и у току летњег.