Kec iz pedagogije

Da li neko može da se seti kada smo za poslednjih 15 i kusur godina dočekali septembar bez pretnji da će prosvetari stupiti u štrajk ukoliko... A "one" godine, kada su nas bombardovali? Ne, ni tada. I tada su prvi školski dan obeležili nezadovoljni učitelji, umesto – đaci prvaci.

To je, nekako, postalo deo prosvetnog folklora. Uz "skidanje kape" onima koji su nekada držali dnevnike i časne izuzetke zbog kojih se i ne piše ovaj komentar, hajde da pogledamo šta su naši učitelji još svrstali pod tu kategoriju:

– sasvim je normalno biti stalno nezadovoljan i poslodavce ucenjivati onima zbog kojih i dobijaš platu. To za posledicu ima:

–da je sasvim normalno školovati se na rate tj. biti srećan ako uspeš da sastaviš jednu školsku godinu bez gubitka stotinak časova;

– da je sasvim normalno ići na đačku ekskurziju o trošku đaka i još malo i zaraditi pride;

– da je sasvim normalno naplatiti dvojku odnosno peticu;

– da je sasvim normalno dobiti parfem za Novu godinu, Božić ili 8. mart. I to ne bilo koji – prošli put je, koliko se sećam, na spisku bio "dolče i gabana", znate onaj "blu lajt". I da opet ne bude zabune, pričam o parfemu po đaku, ne po odeljenju;

– sve one grozne naslove iz crne hronike da ne pominjemo.

Naravno da njihov posao nije lak. Zato se i odmaraju tri puta više nego sav ostali svet.

I naravno da danas nisu svi – takvi i naravno da je i pre bilo onih koji su za šunku poklanjali peticu, ali to je nekada bio izuzetak, a danas je postalo pravilo. Zato i treba razumeti roditelje koji više nemaju tolerancije za redovna mrcvarenja na početku svake školske godine. Bar da su jedinstveni, moglo bi se nekako i progutati. Ali, i ove godine se pozivu na štrajk neće odazvati dva od tri prosvetna sindikata. I to je postalo sasvim normalno. Znači, negde će biti predavanja, a negde neće... Onda je jasno zašto se poslednjih godina traži knjižica više baš u onim školama koje su poznate po tome da imaju najmanje prekida nastave i što nekima rejting raste, a nekim ne.

I da se razumemo: nisam plaćenik nijednog sindikata, niti mi je neko iz vlade naredio da napišem ovaj tekst ("mada bi i o njima imala štošta kasti"). U svoju odbranu kažem da su mi u kući (bili) jedan učitelj i jedna profesorka. Takođe ne kažem da treba da budu zadovoljni malim platama i da nemaju pravo na štrajk.

Ono što je moja molba je da iduće godine najave štrajk za recimo, 15. oktobar, ili da štrajkuju u vreme zimskog ili prolećnog raspusta. Mogu i u toku letnjeg.