Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња рунда

Осам година у тескобним односима поверилаца и дужника, ММФ, ЕУ и ЕЦБ, с једне стране, и Грчка, с друге, ушли су јуче у последњу рунду преговора о даљем међусобном финансијском аранжману – и то уочи сезоне неизвесних избора у кључним државама еврозоне. Ова нова рунда мучних преговора Атине и поверилаца започета је јуче у Бриселу последњим састанком Еврогрупе пред распуштање парламента у Холандији и тамошњих избора (15. марта).

У бриселском преговарачком рингу, адреналин је овог пута битно другачије распоређен него у истој арени у лето 2015. године. Том приликом, повериоци су након невиђено бруталних преговора са премијером Алексисом Ципрасом Атини успели да наметну далеко тежи финансијски јарам од оног који су раније најављивали.

Овог пута, представници Атине у Бриселу кренули су на пут са јасним знањем да су најјачи протагонисти „чврсте реформске руке” према Грчкој на њиховом сопственом терену политички уздрмани пред јесење изборе у Немачкој или гласање у Управном одбору ММФ-а.

Колико средином овог месеца, немачки министар финансија Волфганг Шојбле је поводом даљег решавања грчке дужничке кризе ТВ мрежи АРД дословно изјавио да се чланици еврозоне дугови не могу отписивати (на чему инсистира ММФ). Прошлог викенда Шојбле је у интервјуу истој телевизији тврдио да „Грчкој никада није претио изласком из монетарне уније”. А јуче је, путујући за Брисел, опет инсистирао да Грчка „мора да постане конкурентнија и да програми томе служе”.

У међувремену, немачки политички естаблишмент – уочи избора на јесен – све више се сукобљава у виђењима прихватљивог решавања грчке дужничке кризе. Утицајни баварски министар финансија Маркус Зедер тражио је јуче да Европа појача притисак на Грчку да прихвати све тражене реформе и да се за исплату даљих транши помоћи од Атине тражи да положи залог у облику готовине, злата или некретнина, пренео је Ројтерс.

Истовремено, Густав Етингер, европски комесар за буџет, упозорио је да је „врло лоше саветовати Грчкој да напусти еврозону”. Да ли ће ММФ и Европа наставити да сарађују на решавању грчке дужничке кризе, биће можда јасније сутра након најављеног сусрета Кристин Лагард, Ангеле Меркел и Жан-Клода Јункера у Берлину.

У међувремену, Грчка је јуче намирила на време две милијарде евра дуга европским кредиторима, пренео је лондонски „ Фајненшел тајмс”. „Атина је поуздани партнер у преговорима”, оценио је Клаус Реглинг, извршни директор Европског спасилачког фонда.

Суочени са одлучношћу Атине да овог пута не допусти репризу преговора из 2015, представници зајмодаваца Атини су пред сам почетак последње седнице Еврогрупе понудили побољшану верзију предлога, даље исплате договорених транши трећег програма, известила је грчка ТВ мрежа ЕРТ из Брисела. „Побољшана верзија” овог пута не одлучује само о судбини грчких финансија. Атина је на потезу.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

L.M
Tvrdnja da je za sve kriv lenji narod je poslednja brana neodgovornih politicara. Grcka je potpisnik Maastricht ugovora od '92 koji definise maksimalni godisnji deficit od 3% i javni dug 60%/BDP. Grcka nije izolovan slucaj. U poslednjih 20 godina, velika vecina EU zemalja je visestruko uvecala deficitet i javni dug/BDP/max. po Maastricht-u. Cinjenica je da EU, i pored postavljenih mehanizama i institucija, nije u stanju da spreci i nadje resenje za ovakvu krizu. Jedini izlaz koji nudi je dalje zaduzivanje, poostravanje stednje, prodaja prirodnih resursa. Kako pobogu moze biti "na potezu" neko koga u donjem rublju drze za gusu... Kakav je to cinizam...
Pro Grk
Od kako je izvojevala nezavisnost od Turske, Grcka ima samo dve ambicije: da povrati slavu Vizantijskog carstva ali i da moze da se odbrani ako je Turska napadne. Posto je Evropi lakse da ratuje Grcka sa Turskom nego cela Evropa, zato se daju krediti kojima Grcka puni svoju armiju. Ovo je PETI put da je Grcka bankrotirala za skoro dva veka a kao sto vidimo i opet ce bankrotirati, a i opet ce dobiti pare za vojsku (jednog dana) i tako u nedogled.
Sosa
Mare, svašta pričaš. Niti su Grci lenji, niti se narod zadužio.Neka dug vrate oni koji su se u njihovo ime zadužili, onima koji su im tolika sredstva odobrili.Zna se kako se u normalnim uslovima sredstva odobravaju.Obzirom kako i koliko je Grčkoj sredstava odobreno,ne treba ni da im vrate.
mare
@džems bond Nego? Kako se zove činjenica da država troši 60% BDP-a, plus privarne firme koje zavise od države koje možemo nazvati paradržavnim nego socijalizmom? Oni imaju tržišnu privredu samo na papiru. Pogledaj kako Grčka stoji sa regulacijama, porezima, i pogledaj koje stranke vode Grčku zadnjih 60 godina, da te stranke nisu pro-kapitalističke nego levo orijentisane.
dzordz
nece bas biti 60 godina socijalizma. levicarska vlada je dosla tek 1981. evo - Грчка војна хунта (1967—1974), познатија и под именима Режим пуковника (грч. Το καθεστώς των Συνταγματαρχών) и у Грчкој Диктатура (грч. Η Δικτατορία) или Седам година (грч. Η Επταετία) односи се на серију десничарских влада које су у тих 7 година владале Грчком. Раздобље диктатуре трајало је од 21. априла 1967. године, па до 23. јула 1974. године. -
mare
Da pogledamo suve činjenice u vezi Grčke propasti. Oni za penzije izdvajaju procentulano više i od VB(18% BDP-a), rekorderi u samoj EU. Godine 2009-e prosečna penzija je bila skoro ko i Nemačka 1400€, danas najniža penzija im je 700€. Te godine 60% BDP-a je išlo u javnu potrošnju. Njihov vojni budžet je oko 3% BDP-a najveći u NATO procentualno u EU, oko 6-7 milijardi evra godišnje. Prosečna starosna granica za penziju 60. godina u Nemačkoj 67. Dok su imali osipanje stanovništva u isto vreme i rast javne potrošnje. Zemlja paradoksa i lezilebovića, uništio ih je socijalizam sad se čude? Osnovno pravilo je da trošiš onoliko koliko prihoduješ, oni se na to nisu obazirali i terali su dok nisu udarili u zid. Veštačka ekonomija bazirana na kreditima, gde je 50% mladih bez posla. Sad su im drugu krivi pa to je vrhunsko licemerje, toksični socijalizam im je promenio svest sve nešto očekuju od države da im daju benefite a ko će to da plati? Jel mogu oni sami to da plate?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.