Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обиље воде и струје са Рзава

Обиље воде и струје са Рзава
Планински Рзав код Ужица (Фото С. Јовичић)

Ариље – Бистри планински Рзав напојиће и осветлити Шумадију. Обиље воде и струје за коју годину користиће се са ове реке. Ево, припремни радови за водоакумулацију Сврачково крећу за који дан, држава и општине са овог подручја знатно улажу у читав подухват, а сада и поједине стране енергетске компаније показују заинтересованост да узводно од ове бране направе две хидроцентрале.

Будућа акумулација Сврачково, у чију градњу ваља уложити десетине милиона евра (процена је око 70 милиона у наредне четири године), показала се веома нужном да би водосистем Рзав, са кога општине Чачак, Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац добијају пијаћу воду, обезбедио дугорочно и сигурно снабдевање. И не само поменутих општина – њоме се ствара могућност да квалитетна рзавска вода стигне дубље, у срце Шумадије, све до Рудника, Тополе, па и Младеновца. Зато је овај подухват увршћен у стратешке државне планове и средства за његово остварење почињу да се издвајају.

Као важан моменат за целу причу, у Ариљу су почетком седмице представници пет наведених општина потписали одлуку о удруженим улагањима за наставак радова на брани и акумулацији Сврачково. Из својих буџета даће укупно око 15 милиона динара за потребне предрадове: решавање имовинско-правних односа на овом подручју, градњу приступног пута, далековода, ПТТ кабла, цевовода сирове воде. Свега што претходи главним радовима на водоакумулацији. Наравно, држава све то помаже, јер су општинске паре само мали део потребних. Тако ће ову припремну фазу финансирати са 230 милиона динара из НИП-а, уз још 50 милиона Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

– Подухват је од животне важности за цело ово подручје, а за Ариље посебно, изнад кога ће можда и три вештачка језера изменити слику целог овог краја – каже за „Политику” председник ариљске општине Зоран Мићовић. – После договора о удруживању општинских средстава, већ у априлу крећемо у решавање имовинско-правних односа. Затим, градиће се приступни пут од Ариља до бране Сврачково дуг око четири километра, а онда и далековод, поштанске везе и остало. План је да то у току ове године буде завршено, да би се у пролеће 2009. кренуло у главне радове на брани и акумулацији.

Приликом недавне посете ужичкој општини, министар Велимир Илић, говорећи о важности послова око водоакумулације Сврачково, најавио је да ће ускоро и са друге стране, од Златибора и Сирогојна ка Ариљу, почети да се прави нови пут. Биће то, како је најавио, саобраћајница око будућег језера на Рзаву која ће повезати златиборски крај са ариљским и Драгачевом.

Уз познату причу о водоснабдевању из Сврачкова, све је израженија и намера да ће тај објекат бити искоришћен и за производњу електричне енергије и да постоји велика заинтересованост државе у том смислу. А кад је струја са Рзава у питању, послови покренути око бране Сврачково нису остали без одјека у иностранству.

– Представници две стране енергетске компаније, из Аустрије и Норвешке, јављале су ми се и показале озбиљну заинтересованост да граде две хидроцентрале у горњем току Рзава, узводно од Сврачкова – напомиње Зоран Мићовић. – Биле би то електране Роге и Орловача, о чему смо, уз договор са Министарством енергетике, и протокол сачинили. Ако се то оствари, са три акумулације из овог дела тока Рзава добијало би се укупно 80 мегавата струје. Те две хидроцентрале биле би прве веће у нашој држави прављене после Ђердапа.

Свему ваља додати да ће послови на Рзаву донети шансу за развој туризма, риболова, лова, јер је реч о крају дивне и незагађене природе. А да незагађена и убудуће остане, да се квалитет воде очува, помоћи ће надлежни из Министарства за заштиту животне средине који најављују редовне и детаљне акције контроле могућих загађивача на овој реци.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.