Панчево превише развијено за инвеститоре

Панчево – Од 2015. године и фазе „невидљиво – видљиво”, Северна пословна зона, капитална инвестиција Панчева још чека свог првог инвеститора. Ова гринфилд локација на 75 хектара некада запарложеног пољопривредног, а сада грађевинског земљишта, још тада је по речима градске власти била спремна за прве улагаче, а испоставило се да ни пуштање нове трафо-станице, уз комплетну водоводну мрежу, интерну саобраћајницу и гас, није учинило празно земљиште надомак центра локацијом нових производних капацитета.

Показало се и да потенцијални улагачи долазе и одлазе, много разгледају, разговарају и преговарају, а да локална самоуправа не губи ни стрпљење ни наду, упркос чињеници да је у међувремену у привођење намени празне ледине уложено око 150 и потребно бар још 220 милиона динара.

Ту је нов пут неопходан да се уђе у зону, а чека се и око 35 милиона динара од покрајине за део саобраћајнице која треба да уоквири целину, као и за изградњу потамишког колектора од зоне до прикључења на постојећи канализациони колектор, што је уз осталу нову инфраструктуру, неопходан услов за пуну функцију зоне. Посла за локалну самоуправу има у недоглед, а озбиљних, будућих корисника је на видику мало.

Није да нема интересовања, каже за „Политику”, Саша Павлов први човек града, задужен за питања привредног развоја. Скоро сваке недеље долазе заинтересовани у потрази пре свега за информацијама и сви траже брзу реализацију, али се не враћају.

– Инвеститори у тренутку доласка немају разрађен бизнис план, који подразумева прецизан степен инвестиције, колико људи планирају да запосле… Распитују се и за субвенције и онда одлазе и разматрају ширу понуду, а овде имају две могућности: земљиште без надокнаде, уз улазне параметре који морају да покажу да имамо рачуницу за то или варијанту да купе земљиште. Његова процењена вредност на тржишту се креће и до максималних 17 евра по метру квадратном, што је изузетно висока цена у односу на зоне у другим крајевима земље. Нисмо конкурентни ни када је реч о субвенционисању радних места, што посебно занима инвеститоре који би да упосле више од 1.000 радника. Висока цена квадратног метра и ниска субвенција по радном месту не иду нам у прилог – тврди градоначелник Павлов.

Другим речима проблем Панчева је његова развијеност. У овом случају град на Тамишу има пех да се налази у првој категорији, међу најразвијенијим срединама у Србији, па се отвара питање да ли ће уложени милиони остати уграђени у инфраструктуру коју нема ко да користи. Градска власт тврди да бојазни за тако нешто нема, јер је на видику известан посао. Аустријска компанија „Екстон”, која се бави производњом каблова широке намене дефинисала је жељу, тврди Павлов, да купи три хектара зоне са планом да запосли око 200 радника.

– Изузетно је важно да зону учинимо квалитетном већ за првог инвеститора, а он отвара пут другима. Мислимо да ће у трећем кварталу ове године зона бити потпуно инфраструктурно опремљена, а тај посао покренут. Прва запошљавања и препознатљивост инвестиције очекујемо наредне године, чиме ће се пунити и буџет намењен новим улагањима и развоју града – каже Попов.

У дугој потрази за инвеститорима све мање се спомиње да Северна зона треба да буде место за мале и средње прерађивачке фирме из области повртарства и воћарства, које својим радом неће имати негативан утицај на непосредно и шире окружење.