Пријемни испити од 26. јуна до 2. јула

Први уписни рок за школску 2017/18 годину трајаће од 21. јуна до 19. јула, а други од 1. до 18. септембра. Факултети ће уписати исти број бруцоша као и ранијих година, није промењена ни цена студија, једино су три факултета Универзитета у Београду затражили повећање школарина за од пет до 10 одсто.

Како је речено на седници Сената БУ, вишу цену студија за наредну школску годину затражили су Факултет за физичку хемију (са 64.800 на 69.900 динара), Учитељски (са 96.000 на 102.000 динара) и Факултет политичких наука (у зависности од смера школарина је од 91.700 до 99.700 динара, а сада траже повећање на од 100.000 до 110.000 динара). После консултација и на захтев студентског парламента, декан Учитељског факултета затражиће од Савета да школарина ипак буде 99.000.

Образложење сва три факултета јесте да цена студија није повећавана осам година, да није праћена чак ни стопа инфлације, а на Учитељском факултету се као нови трошак појавило плаћање школа вежбаоница.

Студент проректор Боријан Соковић је рекао да академци схватају да држава не издваја довољно новца и да дуго нису повећаване школарине, али је и истакао да је основна замерка студената што се не зна које су тачно услуге обухваћене школаринама и на шта се троши студентски новац.

Проректорка проф. др Нада Ковачевић је рекла да су факултети предложили да се у наредну школску 2017/18 годину упише 14.850 бруцоша, од којих ће 9.511 добити буџетски индекс. То је на нивоу ранијих година, једино се предвиђа повећање броја бруцоша у области информатике, а у оквиру акционог плана Министарства просвете. На основним студијама, за већи број студената информатике пријавили су се Електротехнички, Математички и Факултет организационих наука, а на мастер програмима Биолошки, Учитељски и Географски факултет.

Предлози факултета о броју студената и висини школарина биће прослеђени Министарству просвете, а коначна одлука биће донета на седници Сената БУ у априлу.

Урађена је и анализа прошлогодишњег уписа на мастер, специјалистичке и докторске студије, а по речима проректорке Ковачевић, уписано је нешто више мастера, а значајно мање будућих доктора наука.

– Први пут нам се догодило да је уписано мање од хиљаду студената докторских студија. Било је 1.892 места, конкурисала су 1.242 кандидата, а уписано је 948 академаца. Значи да нам је остала готово половина упражњених места, највише на ЕТФ-у, ТМФ, Филозофском и Филолошком факултету. Уписано је 59 академаца са страним пасошем, али су од тог броја 15 су прави странци, остали су се изјаснили као Срби из околних земаља – рекла је др Ковачевић.

Остало је места и на мастер студијама, чак и на буџету, иако је уписано нешто више студената него лане. Индекс мастер студија добило је 6.188 студената, а било је чак 9.231 предвиђено место. Поново је највише празних клупа на Филозофском, Филолошком, Пољопривредном, Географском факултету… Од 273 студената са страним пасошем, „правих” странаца на мастер студијама је 66.

Када је реч о првом уписном року, предложени су следећи термини:

– предаја докумената од 21. до 25. јуна

– пријемни испити од 26. јуна до 2. јула

– објављивање коначних ранг листи до 10. јула

– упис бруцоша до 14. јула.

Други уписни рок почиње предајом докумената од 1. до 5 септембра, а 6. и 7. септембра су пријемни испити. Коначна ранг листа биће објављена 13. септембра, а упис мора бити завршен најкасније до 16. септембра. Коначне ранг листе морају бити објављене до 13. истог месеца, а упис је до 16. септембра.

Без расправе о нацрту закона о високом образовању

На почетку седнице било је захтева да се Сенат изјасни о Нацрту закона о високом образовању који су добили декани и САНУ, а чули су се и коментари да је реч о фантомском документу и пуштању „пробног балона” да би се виделе реакције универзитетске заједнице. Расправу је „пресекао” ректор Владимир Бумбаширевић објашњењем да су се у јавности појавиле разне верзије и да ће се водити истовремена расправа о нацртима свих закона који се тичу образовања, онда када буду објављени на сајту Министарства просвете као званични документи.

Говорећи о Нацрту закона о основама образовања и васпитања, ректор је подржао став Националног просветног савета да реформа јесте потребна, али да нису предложена најбоља решењеа, па је неопходно проширити радну групу и са представницима наставничких факултета, што су подржали и декани.