Јавност нема увид у приходе политичара

Када би високи државни функционери имали имовинску карту и када би грађани још веровали у њу, спаваћа соба српског министра економије не би била вест дана. Јавности је, чини се, већ помало доста да онима за које гласају верују само на реч, већ би нешто опипљивије. Увидом у пореско решење јавност би сазнала о коликом се иметку политичара ради, као и какво је порекло новца којим су стекли све што имају. Док ових дана, поново у предизборној кампањи, обећавају да ће обелоданити своје имовинске карте, поставља се питање, а зашто политичари, кад већ немају шта да крију, не понуде и неки порески доказ. Тим пре што им и закон то омогућава. Према члану седам Закона о пореском поступку и пореској администрацији, службена тајна је сваки документ, информација, податак или друга чињеница о пореском обвезнику до којих се дошло у пореском поступку, али постоје услови под којима се ти подаци ипак могу обелоданити.

Дејан Стојановић, директор Пореске управе Србије, за „Политику” каже да ови подаци могу да изађу на светлост дана искључиво узписмену сагласност пореског обвезника. У том случају обавеза чувања службене тајне није повређена. Што значи да нико политичарима не брани да сами изађу са својим пореским досијеом и да потенцијалним бирачима покажу шта имају и на шта све плаћају порез. Ако, пак, нису порески обвезници, а судећи по изјавама политичара таквих је највећи број, утолико лакше. Нема шта да доказују, али ни да крију.

Међутим, да је било и воље и расположења самих порезника, грађани су и без посебне писмене сагласности могли до сада да сазнају чиме располажу актуелни политичари и министри. И то кроз унакрсну процену имовине и остварених прихода пореских обвезника.

Ко је, међутим, затајио? Порезницикоји је требало да ураде унакрсну проверу, или грађани зато што их нису вукли за рукав.

Унакрсна процена је имала за циљ да преконтролише све оне који су 1. јануара 2003. године пријавили да имају имовину већу од 20 милиона динара, као и оне који су имали више од овог прописаног лимита, а то нису учинили.

Да таквих није мало, својевремено је потврдио и бивши први човек Пореске управе Србије Владимир Илић, који је признао да податак који се појављује у јавности – између десет и двадесет хиљада људи – само је скромна процена и да је реч о далеко већем броју.

Да се дакле посао радио у континуитету, грађани, али и љути политички противници вицепремијера Божидара Ђелића, данас не би питали „шта би са фамозних 11 милиона евра”. Овако му морају веровати на реч да их „никада није ни имао”, те да је једина његова уштеђевина 73.000 евра.

Порезници признају да се до неких закључака може доћи увидом у то колико је њих купило фирме путем приватизације, мада и ту треба бити обазрив, јер се имена купаца често крију иза имена офшор фирми.

Будући да међу српским политичарима има и оних који су целог живота запослени једино у својим странкама, али упркос томе уживају у благодетима живота, јавност с правом тражи и објашњење како је и то могуће. У тај део свог посла порезници се не мешају. Чекају криминалистичку полицију па да се тек тада огласе или, најчешће, ћуте.

Убацивањем у поступак на бази индиција порезници тачно знају шта је неко имао 1. јануара 2003. када је имовину пријавио и онда могу да покушају да утврде из којих „реалних” извора је стечено све остало. Уколико „осумњичени” упорно одбија да призна да располаже повећим иметком, порезници треба да излазе на лице места.

Унакрсна процена пореске основице подразумева да се порез на доходак грађана може утврдити и као разлика између вредности нето имовине на крају и на почетку календарске године, увећане за процењене издатке за приватне потребе, с једне, и пријављеног дохотка, с друге стране.

Унакрсна провера имовине није, истичу у Пореској управи, замена за испитивање порекла имовине, већ само начин да се открије читав низ прихода који уопште није регистрован, а за који сви знају да постоји.

Имовину чине непокретности – стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште, акције или удели у фирмама, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловила и авиони, штедни улози и готов новац.

У пријаву за евиденцију имовине уносе се и подаци о имовини повезаних лица.Пријава за евиденцију имовине служи искључиво за спровођење унакрсне процене пореске основице.

Када је реч о онима који имају двојно држављанство, закон прописује да се порез плаћа у земљи у којој је обвезник провео непрекидно 183 дана и има пријављено боравиште, али само уколико постоји уговор о избегавању двоструког опорезивања. Уколико он не постоји, обвезник ће порез плаћати у обе државе.

Дејан Стојановић каже да закон о унакрсној процени имовине никада није постојао, али је Пореска управа била дужна да обавља и послове утврђивања основице на годишњи порез на доходак грађана на непријављене приходе и то помоћу методе унакрсне процене, што је и регулисано Законом о пореском поступку и пореској администрацији (ступио на снагу 1. јануара 2003. године) и Правилником о начину и поступку утврђивања пореске основице пореза на доходак грађана на непријављене приходе унакрсном проценом.

– У самом поступку примене методе унакрсне процене до сада смо уочили недостатке у законској регулативи (законске одредбе су неприменљиве, нејасне и не обухватају све ситуације које ова метода подразумева), због чега смо и иницирали измену и допуну поменутог Правилника, и то у делу који регулише конкретан поступак примене методе унакрсне процене основице. У складу са тим, Пореска управа је урадила Предлог за измену Правилника о начину и поступку утврђивања пореске основице пореза на доходак грађана на непријављене приходе унакрсном проценом – каже он.

У августу и септембру 2006. године Пореска управа је започела поступак унакрсне процене за утврђивање основице на остале (непријављене) приходе, селектовањем пореских обвезника према унапред утврђеним критеријумима, а односи се пре свега на 38 лица чија је економска снага јасно видљива (виле, станови, земљишта, луксузни аутомобили и слично). Идентитет наведених лица сматра се службеном тајном.

У поступак унакрсне процене пореске основице такође су уведена и лица која су поднела пријаву за евиденцију укупне имовине, како у земљи, тако и у иностранству, искључиво због тога што је за почетну годину евентуална пореска обавеза за ова лица могла да застари. Поред ових лица, по налогу окружног јавног тужиоца у Смедереву, у поступак унакрсне контроле уведено је 13 лица са Правног факултета из Крагујевца.

До краја 2007. године оформљено је 1.294 предмета – 1.194 лица су примила захтев Пореске управе за достављање података, док је испитни поступак у току за 1.091 лице. Испитни поступак је завршен код 120 лица којима је уручен записник са налазом, док је донето 26 решења и утврђена пореска обавеза од 85.950.667 динара. За 57 лица није утврђена пореска обавеза, а у 35 предмета је обустављен поступак. У 15 случајева поднета је жалба на решење. Пореска управа је успешно окончала 118 предмета.