Наставници на претчасу код робота

Мом роботу сам наденула име Аки. Пресладак је, личи ми на кученце, сигурна сам да ће га и моји ђаци заволети, а уз њега и програмирање, усхићено каже Весна Игњатовић, наставница техничког и информатичког образовања у београдској ОШ „Уједињене нације”.

Са још две колегинице она је јуче делила школску клупу у импровизованој учионици у дорћолском Културном центру „Рекс”, где је за престоничке наставнике обављена обука у оквиру акције „Битка за знање”. Програм је организовао Фонд Б92, уз подршку министарстава просвете и телекомуникација.

У првом кругу, 81 школа широм Србије добила је по пет робота, такозваних мБотова, уз које ће ученици од петог до осмог разреда овладати основама програмирања и ући у свет модерних технологија. Али, склапањем и програмирањем робота најпре морају да овладају наставници. После Новог Сада, Сремске Митровице, Крагујевца, Краљева, Ниша и Неготина, јуче су на ред дошли наставници из 17 школа, углавном из Београда.

Предавање им је одржао Миомир Попесков, оснивач „Кликер центра за креативно размишљање”. Прва лекција – склапање малог плавог робота. Већ после 90 минута, пред наставницом Весном и њеним колегама, Аки и његових седморо „рођака” огласили су се звучним сигналом, што је значило да су спремни за „дресуру”, односно програмирање.

Попесков је све детаљно објашњавао, на великом паноу су се смењивале слике с пројектора, корак по корак се овладавало програмским језиком.

Наставници су пратили његове „кликове” и понављали их на лаптопима на које су затим УСБ кабловима прикључили мБотове. Резултат првог кодирања било је да су се на роботима упалиле лампице.

Затим се кренуло са сложенијим кодовима за мењање боја лампица, покретање робота лево, десно, у круг, па онда путањом у облику осмице. Одмах је уследио и практичан савет наставницима: да на поду учионице залепе црну изолир траку по којој ће се робот кретати, јер је способан да разликује тамне и светле боје.

Затим је објашњено како робота програмирати да процени колико је удаљен од прве препреке, или мења тонове по музичкој лествици.  Инструкције су наставници помно упијали, уз полугласне коментаре, попут: „Овде нам све изгледа јасно, али је питање како ће бити када се сами нађемо са ђацима и роботом.”

Попесков је објаснио да ће на мејлове добити линк са видео-записима и свим упутствима, али и да ће имати адресу форума где могу постављати питања програмерима из „Кликера” и размењивати искуства.

„Много је занимљиво, сигурни смо да ће и ђацима бити”, рекао нам је у паузи обуке Александар Богићевић, наставник у престоничкој ОШ „Јован Дучић”. Штавише, уверен је да ће крајем марта његов тим ученика победити на првом такмичењу лиге школа које су добиле мБотове.

– Једини проблем је што је дозвољено да саставимо само један тим за такмичење, а ја имам најмање 12 ђака које бих за то одабрао. Апелујем да дозволе школама да формирају бар по два тима – каже Богићевић.

Његова колегиница Весна Игњатовић нешто је уздржанија:

– У једном одељењу ученици су ми рекли да се прибојавају робота. Морала сам да одвојим време на неколико часова како бих им објаснила да роботи човеку олакшавају, па и спасавају живот, замењују нас на тешким пословима, па чак и асистирају при хируршким операцијама – каже ова наставница београдске ОШ „Уједињене нације”.

У ОШ Мића Стојковић из Умчара за мБотове највише су заинтересовани осмаци који су, како каже професорка информатике Ивана Михајиловић, непрестано запиткивали зашто ће добити само пет, а не више робота.

Предавача Миомира Попескова питали смо да ли га је неко од наставничких питања затекло неспремног.

– Не, чак сам знао да одговорим и да ли ће касније школама бити дељени и розе роботи, који би били инспиративнији за девојчице од садашњих плавих. Наравно, биће и таквих. И клинци су имали своје „бисере”. Питали су ме да ли могу да испрограмирају мБота да им сложи одећу, распреми кревет. Увек им кажем да могу, али да је боље да науче да га кодирају да уместо њих на пример однесе тати сок, или новине у другу собу – поручује Попесков.