Минг и Ћинг епоха

Када говоримо о стилском намештају обично мислимо на антикварне примерке и савремене копије столарских производа који спадају у домен минулих времена високе европске моде. Због опсесивне навике да све прецизно и детаљно класификујемо, модне трендове смо уредно сместили у стилске епохе. При том смо потпуно занемарили и заборавили изузетно културно наслеђе које су вековима стварали безимени мајстори, безбројни локални произвођачи обичног, сеоског и грађанског намештаја. Естетске вредности које су они поставили боље су издржале зуб времена од свих стилова високе моде и непосредно су уткане у савремени дизајн.
Изван професионалних кругова уобичајили смо да границу између "стилског" и "модерног" поставимо на размеђе деветнаестог и двадесетог века или, у најбољем случају, негде пре и после рата. Истини за вољу, током двадесетог века мода се хировито мењала и по два пута током појединих деценија тако да се прича о стиловима и епохама, бар обичном свету, отворено показала потпуно бесмисленом. Уместо стилова данас нам се нуде звучна имена која могу бити и имена оних који немају баш никакве везе са намештајем и које смо до јуче звали шнајдерима.

Ако није сноб који стилски намештај купује из статусних потреба, савремени човек га набавља зато што још једино кроз антикварни намештај може да ужива у јасним траговима огромног људског рада и племените вештине. Постоји још један добар разлог. Сви се ми данас осећамо жртвама маркетиншких смицалица произвођача и трговаца намештајем који нам често за велики новац утрапе сасвим скромну количину јефтиног материјала осредње израде чије се трајање мери минутима. Све је то, наравно, лепо упаковано у "ин" дизајн "екстра" и "супер брендова". Неколико добро одабраних и ваљано уклопљених комада стилског намештаја може да сачува ентеријер вашег дома од немилосрдног угњетавања модних диктатора. Због тога ћемо овде више говорити о ваљаном избору намештаја, култури поштовања умећа његове израде и стварању стилски усаглашеног амбијента него о ситним детаљима стилова и њихових разлика.

Кинески традиционални намештај је једини који већ више од два века игра важну улогу у високој моди европског ентеријера. Реч "шиносерија" у већини европских језика често означава праву помаму за кинеским намештајем и украсним предметима који углавном потичу из Минг и Ћинг периода. На страницама готово сваког озбиљнијег часописа и данас можете наћи бар десетак елемената кинеског ентеријера који плене лепотом.

За разлику од већине европских метропола, у Београду је изузетно тешко пронаћи комад кинеског намештаја старији од осамдесетак година, али ће скоро сваки антиквар устврдити да се ради о предмету из времена Минг династије (1368–1644). Оно мало наших морепловаца, трговаца и богатих људи који су имали прилике да набаве добар и скуп кинески намештај увек су радије куповали предмете Ћинг епохе.

Минг намештај одликује веома висока елеганција која потиче од изузетног осећаја за меру, једноставност и финоћу облика танано усклађених са бојом и текстуром материјала. Конструкција овог намештаја захтева пуно знања, вештине и невероватно прецизан и педантан рад. Он припада сензибилитету који су Европљани стекли тек у новије време обраћањем пажње на неке сопствене локалне традиције које се огледају у, рецимо, продору данског дизајна.

Ћинг епоху одликују маштовити експерименти, богатији колорит, елаборатније форме и мноштво украса. Њене карактеристике се лакше уклапају у наше уобичајене представе о лепом, богатом и скупом. У том периоду западни капитал и трговина агресивно нападају ушушкано и самозадовољно кинеско царство па је и израда намештаја морала да се прилагоди европским укусима и навикама. Кинески интелектуалци су и даље радије чували свој стари Минг намештај. Тако је убрзо настала једна нова стилска категорија позната у Кини као "извозни" а односи се углавном на порцелан и намештај. Намештај ове врсте је такође класификован као Ћинг, али је заправо нека врста колонијалног намештаја изведеног из традиционалних кинеских форми, усаглашен са европским, украшен кинеским мотивима, од доброг дрвета и одличне израде. По угледу на "извозни Ћинг", широм југоисточне Азије настали су бројни варијетети "стилског" намештаја који су данас чести у нашим продавницама.