Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од 1. марта измене у овери потписа

Када је у питању овера потписа у вези са предлогом кандидата за председничке изборе, овера тих потписа ће се од 1. марта вршити у јавнобележничким канцеларијама, а у местима у којима није именован јавни бележник – у основним судовима и судским јединицама
Од 1. марта измене у овери потписа
Министарство правде у Београду (Фото Драган Јевремовић)

У градовима и општинама за чије су подручје изабрани јавни бележници, од 1. марта ће послове овере потписа, рукописа и преписа прећи у њихову искључиву надлежност, саопштило је данас Министарство правде.

Како се подсећа, Законом о овери потписа, рукописа и преписа, који је усвојен у августу 2014. године, предвиђено је да у градовима и општинама у којима нису именовани јавни бележници, ове послове настављају да обављају основни судови, судске јединице, пријемне канцеларије основних судова, као и општинске управе.

Када је у питању овера потписа у вези са предлогом кандидата за председничке изборе, овера тих потписа ће се од 1. марта вршити у јавнобележничким канцеларијама, а у местима у којима није именован јавни бележник – у основним судовима и судским јединицама.

Како општинске управе ни до сада нису имале надлежност за оверу потписа у поступку предлагања кандидата, ове управе те послове не могу и неће вршити ни након 1. марта, истиче Министарство правде.

У саопштењу се додаје да, иако јавнобележничке послове данас у Србији обављају 162 јавна бележника, и даље постоји 12 подручја основних судова за које није именован јавни бележник. У тим подручјима судова и даље ће послове овере обављати судови и општинске управе, као што то чине и до 1. марта.

Поред именованих јавних бележника, овлашћење да обављају послове овере потписа имају и запослени у канцеларији јавног бележника – јавнобележнички помоћник, сарадник и приправник, те ће послове овере након 1. марта обављати више од 400 лица, што је већи број од броја лица која су у судовима радила послове овере пре 1. марта. (Танјуг)

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

stevan v
U Americi potpisi su nevazeci,vec samo otisak prstiju.
Građanin
Građani će kao i obično blagodeti javnobeležničkog monopola osetiti naknadno, kada bude kasno. Bili su pasivni dok je država pomagala formiranje malobrojne interesne grupe - jedne od mnogih koja će se bogatiti na grbači neupućenih i to če plaćati dugotrajno i obilno. Država se svesno odrekla prihoda od ove vrste posla (udeo troškova za zaposlene nije prelazio 10% od vrednosti naplaćene administrativne takse a notari za državu izdvajaju 30% od svoje zarade) zarad profita tristotinjak privatnih lica. Siromašni, nezaposleni, bolesni su Zakonom o administrativnim taksama imali brojna potpuna oslobođenja od plaćanja takse za sve vrste overa. Za nekoliko dana će se vrlo neprijatno iznenaditi pred bezalternativnom tvorevinom svoje zakonodavne vlasti - NOTARIJATOM.
biba struja
Više zaposlenih i po mnogo većoj ceni . Pravi potez , kao sav normalan svet .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.