Клетва

Травничанин Оливер Фрљић, рођен 1976. године, име je добио по популарном телевизијском водитељу Оливеру Млакару, којег је његова мајка обожавала. Поново је узбуркао културну јавност смелим редитељским изразом.

Овог пута представом „Клетва”, по мотивима драме пољског аутора Станислава Виспијанског, написане 1899, о двоструком моралу цркве, коју је режирао у варшавском позоришту Повзехни, подигавши део пољске јавности на ноге.

Представа је премијерно изведена прошле суботе, а већ наредног уторка кренули су рафали оптужби, демонстрације, најаве судских тужби... Да ствар неће проћи без „буке и беса”, било је јасно већ на конференцији за новинаре уочи премијере, кад је неколико медија одустало од медијског спонзорства након што им је приказан део представе.

Станислав Виспијански написао је, према истинитом догађају, драму о свештенику који има децу, а Фрљић објашњава да је представу „Клетва” радио као отворену критику спреге цркве и политике у Пољској.

„Клетву” је због бласфемије осудила Бискупска конференција Пољске. Канцеларија регионалног тужитеља у Варшави најавила је да ће покренути истрагу због алузија на убиство најмоћнијег политичара у земљи и сексуалних сцена с крстом и ликом покојног папе Пољака, вређања хришћанских вредности…

„Представа садржи јавну профанацију крста, светог симбола за хришћане. Осим религијских симбола, изругује се Ивану Павлу II, што је посебно жалосно за Пољаке….”, наводи се у саопштењу који је пренео битно.нет, уз набрајање: „Глумица симулира орални секс са кипом Ивана Павла II, на који се касније ставља плоча. Друга вришти да ће свака три месеца бити трудна, и сваки пут абортирати…”

– Премијера је прошла одлично, глумци су стално прекидани аплаузима. Представом „Клетва” покушао сам да проширим простор слободе у једном веома поларизованом друштву – објашњава Фрљић, уз коментар: – Ја сам први редитељ у Пољској после великог Гротовског 1968. године којег је напала Пољска бискупска конференција.

Представа „Клетва”, за коју, ипак, нико не верује да ће бити забрањена, позвана је на гостовање у Вроцлав, али и у берлинско позориште „Максим Горки”, у којем ће Фрљић режирати 2018. године.

Оливер Фрљић, који је завршио филозофију и религијску културу, као и позоришну режију и радиофонију на Академији драмских уметности у Загребу, због свог оригиналног сценског рукописа у представама „Кукавичлук”, „Мрзим истину”, „Александра Зец” годинама уназад је мета напада.

Док је водио Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца у Ријеци суочио се и с графитом „Смрт Оливеру Фрљићу”. Ипак, све то не обесхрабрује га у његовој позоришној мисији.

Фрљић непрестано добија позиве за посао у Немачкој, национални театар из Манхајма, рецимо, нудио му је да буде њихов кућни редитељ, а међу бројним наградама најдраже му је признање удружења Приједорчанки „Извор”, које је препознало његов рад као нешто што покушава да врати одузету људскост.