Осиромашени уранијум или нешто друго

Статистички гледано, у Србији имамо знатно повећање броја оболелих од малигних болести. У периоду од 2006. до 2009. године оболело је пет хиљада људи више него од 2002. до 2005. године, а и број умрлих је већи за више од пет хиљада, рекла је др Даница Грујичић, професорка Медицинског факултета у Београду, на научној расправи о последицама НАТО бомбардовања Србије.

Овај скуп су прошле среде на београдском Хемијском факултету организовали Друштво физикохемичара Србије и САНУ, с циљем да се утврди да ли постоји повезаност између осиромашеног уранијума и повећаног броја оболелих од малигних обољења.

Иако Агенција за јонизујуће зрачење тврди да нема више повишеног зрачења на местима где су падали пројектили, професорка Грујичић сматра да је штета нанесена већ при експлозији пројектила с осиромашеним уранијумом:

– Када се алфа честице удахну и унесу у организам путем хране или воде, оне остављају трајне последице по здравље – рекла је она и додала да је ово, колико је њој познато, први пут да се струка окупила и укрстила аргументе. – Оно што је важно, то је да је постигнут заједнички став да се, с једне стране, настави с истраживањима, а с друге стране, да се реагује према држави и да се захтева формирање независне комисије и лабораторије која ће испитати све последице. Што се мене тиче, никада нећу одустати од захтева да се подигне тужба против НАТО-а – закључила је она.

Подаци Завода за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” за 2014. годину показују да је у Србији (без Косова и Метохије) од малигних болести оболело 35.319 особа, или 490 на сто хиљада становника.

Према подацима Светске здравствене организације, у 2014. години било је четрнаест милиона оболелих, или 290 на сто хиљада. Код нас се нарочито повећао број оболелих од лимфома и леукемије (више од 136 одсто), а то су болести повезане с коштаном сржи, која је најосетљивија на зрачење, речено је на скупу, на којем је изабрана комисија која ће дефинисати закључке о загађењу и поступцима заштите наведеним на расправи.

Друштво Србије за борбу против рака већ неколико година упозорава на, како истичу, алармантан раст броја оболелих од рака у Србији. Предвиђају да се може очекивати наставак тог тренда, а као главни разлог виде присуство осиромашеног уранијума који је бачен на нашу територију.

„Нису у праву стручњаци који тврде да епидемија малигних болести у последњој деценији нема везе с 15 тона осиромашеног уранијума које су, за 78 дана бомбардовања, бачене на нашу земљу, углавном на Косову и рубном подручју Пчињског округа”, изјавио је крајем 2013. године за „Политикин Магазин” председник Друштва Слободан Чикарић.

По његовим речима, Грци и Бугари су у мају и јуну 1999. слали извештаје да је зрачење код њих 30 пута веће у односу на природни фон, што је, како је истакао, доказ да су тоне радиоактивног отпада расејане по читавом Балканском полуострву. Ова радиоактивна прашина може да се ветром разнесе на десетине километара од места експлозије, да се таложи на земљишту, раствара у води, доспева у биљке, домаће и дивље животиње, удисањем и конзумирањем хране доспева у плућа и пробавни тракт човека, затим у лимфоток и крвоток и све органе.

С обзиром на то да се леукемија (лимфоми) испољава раније него неке друге врсте рака, подаци сакупљени до 2010. године говоре да је број новооболелих за десет година повећан за 111 одсто. Латентни период за леукемију и малигне лимфоме износи пет до 10 година, а за солидне туморе 10 до 20 година.

„Тај латентни период завршио се 2008. године”, рекао је Чикарић и додао да је у Србији је од рака 2010. године умрло 21.129 становника. У односу на 2001. годину, број умрлих од рака повећао се за 26 одсто, што је просечан годишњи тренд пораста за 2,6 одсто. (Примера ради, у Шведској је стопа оболелих расла за пола процента, а стопа морталитета опадала за један одсто годишње).

У Заливском рату 1990. године Сједињене Америчке Државе и Велика Британија испалиле су муницију с осиромашеним уранијумом чија се укупна тежина креће око 359 тона. Уранијум 238 има полуживот од 4,5 милијарди година, док нептунијум 237 и плутонијум 239, који су многоструко канцерогенији од уранијума, имају полуживоте од неколико стотина до неколико хиљада година, што значи да су Ирак, Кувајт, Босна и југ Србије с Косовом контаминирани канцерогеним радиоактивним елементима заувек.

Тешко је рећи колико је тачно на Србију пало граната с осиромашеним уранијумом. Спекулише се да је Пчињски округ засут с око пет тона радиоактивне прашине, а Косово и Метохија с десет тона. Ових пет тона с југа Србије ускладиштено је у Винчи, тако да су последице релативно саниране, али постоји опасност да у случају земљотреса или неке друге елементарне непогоде дође до трагедије, с обзиром на близину Београда.