Osiromašeni uranijum ili nešto drugo

Statistički gledano, u Srbiji imamo znatno povećanje broja obolelih od malignih bolesti. U periodu od 2006. do 2009. godine obolelo je pet hiljada ljudi više nego od 2002. do 2005. godine, a i broj umrlih je veći za više od pet hiljada, rekla je dr Danica Grujičić, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, na naučnoj raspravi o posledicama NATO bombardovanja Srbije.

Ovaj skup su prošle srede na beogradskom Hemijskom fakultetu organizovali Društvo fizikohemičara Srbije i SANU, s ciljem da se utvrdi da li postoji povezanost između osiromašenog uranijuma i povećanog broja obolelih od malignih oboljenja.

Iako Agencija za jonizujuće zračenje tvrdi da nema više povišenog zračenja na mestima gde su padali projektili, profesorka Grujičić smatra da je šteta nanesena već pri eksploziji projektila s osiromašenim uranijumom:

– Kada se alfa čestice udahnu i unesu u organizam putem hrane ili vode, one ostavljaju trajne posledice po zdravlje – rekla je ona i dodala da je ovo, koliko je njoj poznato, prvi put da se struka okupila i ukrstila argumente. – Ono što je važno, to je da je postignut zajednički stav da se, s jedne strane, nastavi s istraživanjima, a s druge strane, da se reaguje prema državi i da se zahteva formiranje nezavisne komisije i laboratorije koja će ispitati sve posledice. Što se mene tiče, nikada neću odustati od zahteva da se podigne tužba protiv NATO-a – zaključila je ona.

Podaci Zavoda za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” za 2014. godinu pokazuju da je u Srbiji (bez Kosova i Metohije) od malignih bolesti obolelo 35.319 osoba, ili 490 na sto hiljada stanovnika.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2014. godini bilo je četrnaest miliona obolelih, ili 290 na sto hiljada. Kod nas se naročito povećao broj obolelih od limfoma i leukemije (više od 136 odsto), a to su bolesti povezane s koštanom srži, koja je najosetljivija na zračenje, rečeno je na skupu, na kojem je izabrana komisija koja će definisati zaključke o zagađenju i postupcima zaštite navedenim na raspravi.

Društvo Srbije za borbu protiv raka već nekoliko godina upozorava na, kako ističu, alarmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji. Predviđaju da se može očekivati nastavak tog trenda, a kao glavni razlog vide prisustvo osiromašenog uranijuma koji je bačen na našu teritoriju.

„Nisu u pravu stručnjaci koji tvrde da epidemija malignih bolesti u poslednjoj deceniji nema veze s 15 tona osiromašenog uranijuma koje su, za 78 dana bombardovanja, bačene na našu zemlju, uglavnom na Kosovu i rubnom području Pčinjskog okruga”, izjavio je krajem 2013. godine za „Politikin Magazin” predsednik Društva Slobodan Čikarić.

Po njegovim rečima, Grci i Bugari su u maju i junu 1999. slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta veće u odnosu na prirodni fon, što je, kako je istakao, dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom Balkanskom poluostrvu. Ova radioaktivna prašina može da se vetrom raznese na desetine kilometara od mesta eksplozije, da se taloži na zemljištu, rastvara u vodi, dospeva u biljke, domaće i divlje životinje, udisanjem i konzumiranjem hrane dospeva u pluća i probavni trakt čoveka, zatim u limfotok i krvotok i sve organe.

S obzirom na to da se leukemija (limfomi) ispoljava ranije nego neke druge vrste raka, podaci sakupljeni do 2010. godine govore da je broj novoobolelih za deset godina povećan za 111 odsto. Latentni period za leukemiju i maligne limfome iznosi pet do 10 godina, a za solidne tumore 10 do 20 godina.

„Taj latentni period završio se 2008. godine”, rekao je Čikarić i dodao da je u Srbiji je od raka 2010. godine umrlo 21.129 stanovnika. U odnosu na 2001. godinu, broj umrlih od raka povećao se za 26 odsto, što je prosečan godišnji trend porasta za 2,6 odsto. (Primera radi, u Švedskoj je stopa obolelih rasla za pola procenta, a stopa mortaliteta opadala za jedan odsto godišnje).

U Zalivskom ratu 1990. godine Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija ispalile su municiju s osiromašenim uranijumom čija se ukupna težina kreće oko 359 tona. Uranijum 238 ima poluživot od 4,5 milijardi godina, dok neptunijum 237 i plutonijum 239, koji su mnogostruko kancerogeniji od uranijuma, imaju poluživote od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina, što znači da su Irak, Kuvajt, Bosna i jug Srbije s Kosovom kontaminirani kancerogenim radioaktivnim elementima zauvek.

Teško je reći koliko je tačno na Srbiju palo granata s osiromašenim uranijumom. Spekuliše se da je Pčinjski okrug zasut s oko pet tona radioaktivne prašine, a Kosovo i Metohija s deset tona. Ovih pet tona s juga Srbije uskladišteno je u Vinči, tako da su posledice relativno sanirane, ali postoji opasnost da u slučaju zemljotresa ili neke druge elementarne nepogode dođe do tragedije, s obzirom na blizinu Beograda.