„Фантастична звер” вратила се у Београд

Слика „Фантастична звер” Петра Лубарде, насликана 1953. године у Београду, за коју се током последње две деценије није ни знало где се тачно налази, први пут после више од шездесет година биће јавно изложена – и то баш у нашој престоници, од 1. марта, у простору „Еуросалона”, на Адрићевом венцу. Дело димензија 195 са 110 центиметра, које је заједно са још 24 слике настало зарад представљања Југославије на Бијеналу у Сао Паолу (где је учествовало 712 уметника) исте године видела је бразилска публика али не и домаћа, будући да је реч о једној од слика које се из ове далеке земље нису вратиле после завршетка манифестације. Јер, управо је она откупљена током трајања бијенала, на којем је наш уметник постигао запажен успех о чему сведочи чињеница да су га критичари истакли у групи са Паулом Клеом, Оскаром Кокошком, Паблом Пикасом, Питом Мондријаном, Едвардом Мунком, Хенријем Муром...  Наш великан, један од најистакнутијих уметника 20. века, аутор дела капиталних за сагледавање развоја југословенске уметности тога доба, тада је освојио једну од три највеће награде, управо у деценији која се сматра кључном за његов међународни успех.  

Осим куриозитета да се слика враћа у Србију управо у 2017, у којој се обележава 110 година од Лубардиног рођења, сама судбина слике прилично је занимљива. У каталогу Ото Бихаљи Мерина из 1957. „Фантастична звер” публикована је под називом „Риба” као власништво Музеја модерне уметности у Сао Паолу, да би 1964. у каталогу Лазара Трифуновића била под именом „Рибе” приписана приватном власнику у Лиону, односно колекционару Марку Барбезату, једном од познатих издавача књига у овој земљи. Код њега се налазила све до његове смрти, након чега је породица слику продала 2000. године али се не зна коме, па јој се, тако, изгубио сваки траг. Како кажу Душан Клепић и Владимир Крстоношић, садашњи власници дела, њихова потрага трајала је годинама да би се читав посао преговора и сама набавка протегла на чак две године.

– Мој отац се колекционарством бави скоро четрдесет година, лично сам у томе скоро пола тог времена, крећемо се у колекционaрским круговима и налетели смо на информацију о слици на самом тржишту. Ипак, нисмо је купили на аукцији већ директно од приватног власника. И то у самој Француској. Интересантно је да је слика у Београд стигла пре него што смо нас двојица отишли да је уживо први пут видимо, јер је између нас и тадашњег власника дошло је до неспоразума – објашњава Душан Клепић, додајући да се заједно са Крстоношићем побринуо и за то да се цела прича провери и у Интерполу, како би се обезбедила легалност куповине. Како истиче наш саговорник, ниједна званична или музејска институција из Србије није за сада показала намеру да је откупи, постојало је интересовање званичника из Црне Горе, док је вероватно да ће се ускоро слика наћи и на изложби у тој земљи.

Поставку у Србији пратиће и књига чији су аутори историчари уметности Јеша Денегри и Петар Ћуковић.