„Агрокор” не плаћа закуп објеката

Као бомба одјекнула је вест да су „Агрокорови” објекти у Смедереву крајем прошле недеље затворени због дуговања за кирију и струју. Реч је о 20 локала које је локално предузеће „Цока” издало у закуп „Меркатору С”, а који им, како је закупац изјавио, од почетка године није плаћао кирију ни остале дажбине.

„Меркатор С” је, наводно, са фирмом „Цока” склопио уговор на 15 година о закупу објеката чија је укупна површина око 15.000 квадрата у Смедереву, Смедеревској Паланци, Пожаревцу, Петровцу, Великој Плани и околним местима.

Према речима Бобана Рајића, власника ових локала, све је било у реду до краја децембра прошле године, када им је уручено обавештење да се за сва наредна потраживања обрате фирми „Алтебо д. о. о.” на коју је, наводно, „Агрокор” пренео пословање.

– Никакав уговор нисмо добили, само штуро обавештење да су сва права пренели на ову фирму, после чега је обустављено плаћање закупнине – изјавио је Рајић новинарима.

Из компаније „Меркатор С” за „Политику” нису ништа одговорили о оптужбама да не плаћају закуп локала, али су демантовали да дугују ЕПС-у и рекли да снабдевање струјом није ни било прекинуто.

– Свих 350 продавница, које послују у саставу „Меркатора С” у Србији, као и оне које послују на подручјима Подунавског и Браничевског округа, нормално ради и услужује све своје потрошаче – рекли су за наш лист у овој компанији.

Према њиховим речима, током прошле године, у складу са њиховом стратегијом, отворено је 25 нових продавница широм Србије и запослено више од 400 нових радника. Реновирано је 89 објеката, а само у реновирање хипермаркета у Новом Саду уложено је више од 130 милиона динара.

– Укупне инвестиције компаније „Меркатор С” у 2016. години, у отварање и реновирање малопродајних објеката широм Србије, износиле су више од три милијарде динара, а до краја ове године отворићемо још 27 објеката. Највећа ће свакако бити „Идеа супер продавница” у новом тржном центру „Плаза” у Вишњичкој улици у Београду, у којој ће почетком марта бити запослено 60 нових радника – кажу у овој компанији за „Политику”.

Крах пословне империје највећег хрватског бизнисмена Ивице Тодорића и те како би погодио око десет хиљада запослених у његовим компанијама у Србији. Само у трговинским ланцима „Меркатор”, „Идеа” и „Рода” запослено је више од осам хиљада људи. А да „Агрокор“ има много већих брига од објеката у Србији било је јасно крајем прошле недеље када је агенција „Мудис“ саопштила да је изгледе рејтинга „Агрокора” смањила из стабилних у негативне. Као разлог наведено је то што се компанија, налази у неизвесној позицији и има лош приступ кредитима, а тек јој следује отплата такозваних ПИК зајмова. Реч је о кредитима који су узети на име имовине, односно о зајму који је дао Тодорићев холдинг „Адрија” како би се финансирала куповина „Меркатора” 2014. године. Према мишљењу агенције, уколико рефинансирање и овог зајма буде неуспешно, група би могла да западне у још веће дугове, а према неким сазнањима неки од ових кредита могли би довести и до промене контроле над појединим деловима компаније.

„Мудис” је, да подсетимо, почетком јануара снизио кредитни рејтинг „Агрокора” и повећао му шансе за банкрот, али су пре две недеље саопштили да, без обзира на тренутну ситуацију, „концерн има довољну ликвидност за отплату свих дугова који доспевају за наплату током ове године”.

Како су објаснили, то је резултат рефинансирања које је „Агрокор” обавио крајем 2016. године, али и чињенице да до пролећа следеће године концерну не пристижу значајнији дугови на наплату. Међутим, због отказивања већ уговореног зајма у јануару, „Агрокор” је остао завистан о ограниченом броју руских банака.

– Рејтинг им ограничава сложена финансијска ситуација, а дугови „Агрокора” су на три нивоа: групе, „Меркатора” и „Адрија холдинга” – саопштили су из „Мудиса“.

И док цео регион, у коме послује највећа хрватска компанија, пажљиво прати дешавања у „Агрокору”, умирујуће вести за сада једино стижу од државе. Како је крајем прошле недеље за хрватске медије изјавио министар финансија Здравко Марић (који је раније био запослен у „Агрокору”), ова компанија је превелика да држава на њу не би обраћала пажњу.

Иако је потврдио да у овом тренутку нису у контакту са „Агрокором”, Марић је подсетио да концерн запошљава 60.000 људи у читавом региону, а само у Хрватској готово 40.000 радника.

На питања новинара како би држава уопште могла да помогне у случају једне приватне компаније, с обзиром на строга правила Европске уније о државној помоћи, хрватски министар финансија је рекао да верује да ће се, с обзиром на велики потенцијал компаније, унутар „Агрокора” наћи решење како би се избегао најгори сценарио.

Према писању медија у Хрватској, цена акција „Агрокора” пала је за 25 одсто, од тренутка када је у јануару ова компанија отказала уговорени кредит о рефинансирању дуга у износу од 500 милиона евра. „Агрокор” иначе има још око годину дана да нађе новац за рефинансирање овог кредита који на наплату доспева у пролеће следеће године.

Од укупно 3,5 милијарди дуга према финансијским институцијама, највећа хрватска компанија 1,3 милијарде дугује руским банкама Збер и ВТБ. Годишњи приходи „Агрокора” износе око 6,5 милијарди евра, што је отприлике колико и девизни прилив од туризма у Хрватској. Концерн тренутно, обрађује десетине хиљада хектара ораница у Славонији и Барањи. Ипак, како тврде стручњаци, модел по коме је Тодорић градио своје царство је поприлично финансијски пренапрегнут, па у овом тренутку осим банкама, „Агрокор” дугује и добављачима и то најмање 2,2 милијарде евра, колико је забележено у првих девет месеци прошле године.