Шилеови цртежи на суду

Од Другог светског рата прошло је седам деценија, али интересовање које влада за приче о нацистичком пљачкању уметнина по Европи не јењава. Вечерас се у Паризу у Музеју Мајол отвара изложба на којој ће се наћи 66 дела отуђених па враћених познатој француској јеврејској породици Розенберг, док у Њујорку наследници аустријског Јеврејина Фрица Грунбаума пред судом покушавају да поврате цртеже Егона Шилеа који су им украдени током ратних сукоба.

Према процени француских званичника, преноси „Вашингтон пост”, од кад је Хитлер 1940. године окупирао ту земљу, из ње је изнето око 100.000 дела, мада стручњаци тврде да је украдено, заправо, три пута више. Међу њима су се налазиле и слике из колекције Пола Розенберга, који је поседовао модернисте, бројна дела кубизма, фовизма, експресионизма. Неколико највреднијих примерака Матиса, Пикаса и Брака завршило је у рукама Хермана Геринга, немачког рајхсмаршала, па и Пикасова слика на којој су представљени Розенбергова супруга и ћерка. Једна од две Матисове слике откривена је код колекционара Корнелијуса Гурлита у Минхену (заједно са бројним другим које је крио у својим становима), а друга у једном музеју у близини Осла. Сам назив изложбе, у мањем обиму већ приказане у Лијежу прошле године, указује на париску адресу галерије коју је поседовала ова породица, а коју су нацисти током окупације преименовали управо у Институт за проучавање јеврејског питања.      

– То је био покушај да се уништи европска цивилизација. Отварање поставке није само оживљавање породичне историје и сећања, већ подсећање на покушај сатирања нечег много вреднијег – рекла је медијима Ан Синклер, Розенбергова унука, додајући да је атмосфера у Француској данас таква да популизам поново прети и да је то забрињава.

Амерички случај, чији су главни јунаци Шилеови цртежи, пре судом се води по посебном Закону о повраћају уметничких дела која су одузета у време холокауста, а који је у тој земљи усвојен у децембру и који ће сада, како објављује „Њујорк тајмс” бити први пут на тесту. Збирку од чак 449 уметничких предмета нацисти су, како се тврди, одузели из Грунбаумовог стана у Бечу још 1938, док су њега послали у концентрациони логор Дахау, где је и преминуо. Његови наследници деценијама су се борили како би пронашли и кући вратили бар неке примерке, будући да су приватни колекционари, дилери и неки музеји тврдили да су поједине, од 81 Шилеовог цртежа, продавали управо чланови оштећене породице. „Жена у црној хаљини” из 1911. и „Жена која сакрива лице” из 1912. примећене су на једној аукцији 2015, истраживањем је утврђено да су се након 1956. обреле код једног швајцарског трговца уметнинама. Грунбаумови наследници међутим оспоравају легалност те куповине. 

Ове и сличне случајеве реституције уметнина, како пише овај амерички лист, компликују правне процедуре јер терет доказивања лежи на тужиоцу. Битно је и време када су се наследници први пут огласили након што им је имовина нестала, док се бројне институције у чијем се поседу налазе дела тешко од њих растају, при чему они који су их купили после рата нису ни знали њихову праву историју.