Нова битка за контролу над Црвеним морем

Лука Бербера у међународно непризнатој држави Сомалиленду на рогу Африке нови је такмац глобалном војном полигону у Џибутију. Средином прошлог месеца парламент те некадашње британске колоније одобрио је Уједињеним Арапским Емиратима изградњу војне базе. Ко ће све користити војно крило луке Бербера надомак стратешке глобалне танкерске руте, др Сад Али Шире, министар спољних послова Сомалиленда, ових дана није желео да прецизира. Готово истовремено, на другом крају света, у Хјустону, водећи актери петробизниса ове седмице разматрају „изградњу нове енергетске будућности света”, упозоравајући на „време великих турбуленција и неизвесности”.

Луку дубоког газа и 4.149 метара дугу асфалтну писту у време хладног рата изградио је Совјетски Савез. Исту ту писту америчка НАСА користила је осамдесетих година 20. века за случај ванредног слетања „спејс-шатлова”. Крајем фебруара кинеска петрофирма БГП почела је да експлоатише нафту код Бербере, ретке луке дубоког газа у близини Аденског залива, куда годишње прође око 30.000 цивилних бродова и танкера.

Глобално војно чвориште у Џибутију изгледа да је добило потенцијалног конкурента у Бербери.

Логика бројки једноставна је.

САД за изнајмљивање једине сталне америчке војне станице у Африци – смештене на око 200 хектара земље бивше базе француске легије странаца – Џибутију плаћа око 70 милиона долара.

Толика кирија дотичну некретнину тренутно чини „једном од најскупљих на свету, због близине пролазу Баб ел Мандеб – који спаја Аденски залив и Црвено море“, пренео је ове седмице „Сомалилендпрес”.

Уз папрену ренту, амерички војни контингент једину писту у Џибутију дели са комерцијалном авијацијом, док Кинези тамо убрзано граде „инсталацију за подршку сопственом бродовљу” коју Пекинг не назива „војном базом“.

Крајем прошлог месеца „Њујорк тајмс” је, позивајући се на неименоване изворе из америчке администрације, објавио вест да Вашингтон разматра дугорочни статус своје базе у Џибутију.

Компанија „Дубаи ворлд” и влада Сомалиленда склопиле су лане уговор за коришћење и развој луке Бербера на 30 година, са клаузулом да изнајмљивач, уколико тако одлучи, може аутоматски продужити уговор на још 10 година.

Након одлуке парламента Сомалиленда да Абу Дабију дозволи изградњу војне базе у оквиру луке Бербера, милитаризација јужних прилаза једне од најризичнијих кота глобалног петробизниса добила је нови замах.

Наиме, након вишегодишње сезоне ћудљивих дејстава сомалских пирата надомак Аденског залива и пролаза Баб ел Мандеб, бројне војне јединице модерног света (од Кине, Индије, Ирана и Русије до САД и ЕУ) најпре су распоредиле своје бродовље на пучини северозападног обода Индијског океана. Део њих затим је одлучио да изнајми сидришта у Џибутију ради заштите својих трговачких морнарица од дејстава пирата – то је било њихово кључно образложење током прошле деценије.

Након избијања грађанског рата у Јемену, новог продора радикалног ислама са Арабијског полуострва у Африку и окончања западних санкција према Ирану, неке од најјачих морнарица света инсталирале су део својих елитних јединица у Џибутију. Близина глобалних такмаца на уском простору Џибутија појединима је почела да изазива нелагоду. Део заинтересованих за утицај у региону јужних прилаза Црвеном мору није у блиским односима са режимом у Џибутију. За поједине расположиви простор за распоређивање војног арсенала са јужне стране Баб ел Мандеба указао се у Сомалиленду.

„Војна база ће бити коришћена само за интересе и геополитички значај савезника Сомалиленда”, прецизирао је будућу намену армијског полигона у луци Бербера др Сад Али Шире, министар иностраних послова Сомалиленда.

У „временима великих неизвесности” савезништво са Сомалилендом може постати од виталног значаја за будућу пловидбу рутом ка Црвеном мору.