Nova bitka za kontrolu nad Crvenim morem

Luka Berbera u međunarodno nepriznatoj državi Somalilendu na rogu Afrike novi je takmac globalnom vojnom poligonu u Džibutiju. Sredinom prošlog meseca parlament te nekadašnje britanske kolonije odobrio je Ujedinjenim Arapskim Emiratima izgradnju vojne baze. Ko će sve koristiti vojno krilo luke Berbera nadomak strateške globalne tankerske rute, dr Sad Ali Šire, ministar spoljnih poslova Somalilenda, ovih dana nije želeo da precizira. Gotovo istovremeno, na drugom kraju sveta, u Hjustonu, vodeći akteri petrobiznisa ove sedmice razmatraju „izgradnju nove energetske budućnosti sveta”, upozoravajući na „vreme velikih turbulencija i neizvesnosti”.

Luku dubokog gaza i 4.149 metara dugu asfaltnu pistu u vreme hladnog rata izgradio je Sovjetski Savez. Istu tu pistu američka NASA koristila je osamdesetih godina 20. veka za slučaj vanrednog sletanja „spejs-šatlova”. Krajem februara kineska petrofirma BGP počela je da eksploatiše naftu kod Berbere, retke luke dubokog gaza u blizini Adenskog zaliva, kuda godišnje prođe oko 30.000 civilnih brodova i tankera.

Globalno vojno čvorište u Džibutiju izgleda da je dobilo potencijalnog konkurenta u Berberi.

Logika brojki jednostavna je.

SAD za iznajmljivanje jedine stalne američke vojne stanice u Africi – smeštene na oko 200 hektara zemlje bivše baze francuske legije stranaca – Džibutiju plaća oko 70 miliona dolara.

Tolika kirija dotičnu nekretninu trenutno čini „jednom od najskupljih na svetu, zbog blizine prolazu Bab el Mandeb – koji spaja Adenski zaliv i Crveno more“, preneo je ove sedmice „Somalilendpres”.

Uz paprenu rentu, američki vojni kontingent jedinu pistu u Džibutiju deli sa komercijalnom avijacijom, dok Kinezi tamo ubrzano grade „instalaciju za podršku sopstvenom brodovlju” koju Peking ne naziva „vojnom bazom“.

Krajem prošlog meseca „Njujork tajms” je, pozivajući se na neimenovane izvore iz američke administracije, objavio vest da Vašington razmatra dugoročni status svoje baze u Džibutiju.

Kompanija „Dubai vorld” i vlada Somalilenda sklopile su lane ugovor za korišćenje i razvoj luke Berbera na 30 godina, sa klauzulom da iznajmljivač, ukoliko tako odluči, može automatski produžiti ugovor na još 10 godina.

Nakon odluke parlamenta Somalilenda da Abu Dabiju dozvoli izgradnju vojne baze u okviru luke Berbera, militarizacija južnih prilaza jedne od najrizičnijih kota globalnog petrobiznisa dobila je novi zamah.

Naime, nakon višegodišnje sezone ćudljivih dejstava somalskih pirata nadomak Adenskog zaliva i prolaza Bab el Mandeb, brojne vojne jedinice modernog sveta (od Kine, Indije, Irana i Rusije do SAD i EU) najpre su rasporedile svoje brodovlje na pučini severozapadnog oboda Indijskog okeana. Deo njih zatim je odlučio da iznajmi sidrišta u Džibutiju radi zaštite svojih trgovačkih mornarica od dejstava pirata – to je bilo njihovo ključno obrazloženje tokom prošle decenije.

Nakon izbijanja građanskog rata u Jemenu, novog prodora radikalnog islama sa Arabijskog poluostrva u Afriku i okončanja zapadnih sankcija prema Iranu, neke od najjačih mornarica sveta instalirale su deo svojih elitnih jedinica u Džibutiju. Blizina globalnih takmaca na uskom prostoru Džibutija pojedinima je počela da izaziva nelagodu. Deo zainteresovanih za uticaj u regionu južnih prilaza Crvenom moru nije u bliskim odnosima sa režimom u Džibutiju. Za pojedine raspoloživi prostor za raspoređivanje vojnog arsenala sa južne strane Bab el Mandeba ukazao se u Somalilendu.

„Vojna baza će biti korišćena samo za interese i geopolitički značaj saveznika Somalilenda”, precizirao je buduću namenu armijskog poligona u luci Berbera dr Sad Ali Šire, ministar inostranih poslova Somalilenda.

U „vremenima velikih neizvesnosti” savezništvo sa Somalilendom može postati od vitalnog značaja za buduću plovidbu rutom ka Crvenom moru.