Панчево обнавља Културни центар

Панчево – У наредних годину дана панчевачки Културни центар ће део свог програма реализовати у простору Светосавског дома. Пре неколико година та зграда је реституцијом враћена Српској православној црквеној општини „Центар”, а пре тога је била култни простор за забаву младих Панчеваца, познатија као Студентски дом. За ову адаптацију биће издвојено 1.279.240 динара са урачунатим режијским трошковима.   

Идеја је, каже за „Политику” Немања Ротар, већник задужен за културу, да се на неки начин оживи дух некада Студентског, а сада Светосавског дома, али и да се дође до још једног простора, у времену када је реституцијом Културни центар изгубио неколико локација резервисаних за културне садржаје.

„Но, то неће бити као некада место за игранке, дискотеку или рок концерте, али ће и те како имати своју сврху. Ту ћемо уселити фестивале, Бијенале уметности, филмске пројекције, концерте, изложбе, трибинске програме, мање, камерне представе, Класик фест… Ако се ово покаже као добро решење, у шта верујемо, можда ћемо направити и дугорочнију варијанту закупа”, прецизира Ротар. 

Ипак, ово је делом и изнуђен потез јер пре неку годину Културни центар у реституцији изгубио простор Галерије савремене уметности, а слична је и судбина још неколико градских локација резервисаних за културу. Принуђен да потражи нове адресе, знатним улагањима отворена је потпуно обновљена дворана „Аполо”, данас савремени простор културе младих и Галерија Милорада Бате Михаиловића.

Ротар додаје да за нови-стари простор нису потребна посебна улагања у зграду, коју је 1884. године сазидала Српска црквена општина, а две године касније уз њу придодала и Светосавски дом, чији бисер је свечана дворана са изузетном таваницом коју је осликао бечки сликар Едуард Клајн. Црквени дом „Свети Сава”, у ком је била смештена библиотека Црквене општине и Црквено певачко друштво, са трговачким локалима у приземљу 1959. године бива преименован у „Студентски”. 

Није тачно познато коме је синула идеја да старо здање постане место за плес и забаву модерног времена, али је тако било. Студентски је тако био центар окупљања читаве једне генерације. У њему су крајем педесетих свирали најбољи плесни оркестри у земљи, склапала се познанства, падали први пољупци и брачне понуде. На добре свирке долазили су и Београђани, те је Студентски тих година био и место сусрета два града, али пре свега епицентар Панчева. У њега се улазило са страхопоштовањем, па иако више није био власништво цркве и даље је служило народу. Најбољи оркестри града, пратећи модерну сцену Европе, свирали су под његовим кровом свинг, џез и понеки дванаестерац, као увод у касније владајући рокенрол. 

Након што је Студентски поново постао Светосавски дом, панчевачка Црквена православна општина најављивала је да ће у овај простор преселити сталну поставку Црквене галерије која чува вредну колекцију портрета и предмета и своју богату библиотеку, али за сада та идеја чека боља тржишна времена, као и озбиљнија адаптација здања које има статус споменика културе.