Сведок тужилаштва Карла дел Понте

Карла дел Понте, бивши главни хашки тужитељ и Флоренс Артман, њен некадашњи портпарол могле би да буду сведоци у преткривичном поступку у вези са индицијама да се на простору Косова организовано трговало људским органима.

– Испитаћемо наводе Карле дел Понте да информације о томе нису могле да буду проверене због несарадње са Унмиком. Треба да утврдимо ко то блокира и заташкава истрагу Хашког трибунала – каже за „Политику” Бруно Векарић, портпарол српског Тужилаштва за ратне злочине, додајући да ниједан од више стотина саслушаних сведока у свим предметима тог тужилаштва никада није ни поменуо трговину људским органима.

Према речима Векарића, тужилаштво има посредна сазнања да је реч о озбиљном виду међународног организованог криминала, у чему су жртве биле припадници различитих националности. За трговину људима и људским органима запрећена је затворска казна од две до десет година. У овом случају, објашњава Векарић, претила је опасност да овај случај, правно гледано, застари. По закону, застарелост овог кривичног дела наступа после десет година, али се тај рок прекида предузимањем радњи које могу довести до откривања.

Тужилаштво је дошло до података да се овакав случај догодио током лета 1999. године, када је у Македонији избила афера око медицинског отпада. Тада су припадници немачког Кфора превозили отпад сумњивог порекла у Војну болницу у Скопљу. Испоставило се да се товар састојао од људских органа. Доктор Аврам Ванковски, управник Војне болнице у Скопљу, својевремено је порицао да Кфор доноси такав отпад ради спаљивања.

За случај се сазнало када је дошло до грешке у истовару камиона Кфора на паркингу болнице. Током ноћи, из камиона је почео да се осећа несносан смрад, а пси и мачке су по околним улицама развукли људске органе. То су приметили грађани, који су обавестили полицију, па је покренута истрага, после чега припадници Кфора више нису користили услуге ове болнице. Према незваничним сазнањима, сарадњу су наставили са клиникама у Албанији. У то време, није било дипломатских представника тадашње СРЈ у Македонији.

Све до 2003. године, Унмику и Кфору пријављивани су и случајеви нестанака Албанаца. Примећен је пораст броја отмица које нису етнички мотивисане. Неколико пута је пријављивана крађа хируршке и анестезиолошке опреме из приштинске болнице, а помињу се и подаци да су неки лешеви нађени у таквом стању да се могло претпоставити да се радило о случајевима узимања људских органа, при чему треба имати у виду да се људски органи могу узети и са лешева, а не само од живих донатора.

– Гласина у вези са трговином људским органима на Косову и у Републици Албанији било је много. Оне су долазиле највише из албанских извора или чак од припадника Унмика и Кфора, међутим, никада није било потврда ових индиција. За истраге су биле задужене специјалне јединице Унмик полиције и специјални истражни биро Кфора. Нашим државним органима и широј јавности остало је недоступно до каквих су сазнања дошли, јер су ови предмети вођени са ознаком строге тајности, а размене информација са нашим органима за везу није било – наводи Векарић.

Током 2004. године одржан је састанак представника удружења несталих особа са Косова са припадником Унмика, Енглезом Малколмом Старком. Тада је Старк, који је због овога касније смењен, рекао да има индиција да постоје логори за људе од којих се узимају органи, ради трговине.

Портпарол наводи и случај када је више особа српске националности, које су заробљене током 1999. и 2000. године, успело да побегне са територије Албаније. Званично, те особе нису изјавиле да су биле заточене у објектима који служе за нелегалну трговину људима, већ да су биле притворене у државним затворима.

Зна се и за неуспелу истрагу Унмика у болници за душевне болеснике у Штимљу. У тој болници се, према неким сазнањима, налазило бар 40 људи, а било је индиција да се ради о киднапованим особама. Националност и идентитет тих људи никада нису утврђени, јер су сви пацијенти, пре него што је Унмик полиција претресла ту институцију, преко ноћи нестали.

Карла дел Понте у својој књизи „Лов” наводи да је хашко тужилаштво током истраге о злочинима ОВК над неалбанцима било обавештено да су особе нестале у сукобима на Косову коришћене у операцији кријумчарења органа, који су преко аеродрома Ринас код Тиране слали у хируршке клинике у иностранству, где су коришћени за пресађивање клијентима који би то плаћали.

-----------------------------------------------------------

Хоће ли се Карла одазвати

Да ли ће се Карла дел Понте одазвати позиву који ће јој упутити наше Тужилаштво за ратне злочине, зависиће само од њене добре воље, јер је ниједан закон на то не обавезује. Као садашњи амбасадор Швајцарске у Аргентини, Карла дел Понте може да одбије да сведочи у истрази која се води у Србији. Може и швајцарска влада да се успротиви томе. У том случају, како објашњава Бруно Векарић, Тужилаштво за ратне злочине може да се позива на наводе које је она изнела у својој књизи „Лов”.