Svedok tužilaštva Karla del Ponte

Karla del Ponte, bivši glavni haški tužitelj i Florens Artman, njen nekadašnji portparol mogle bi da budu svedoci u pretkrivičnom postupku u vezi sa indicijama da se na prostoru Kosova organizovano trgovalo ljudskim organima.

– Ispitaćemo navode Karle del Ponte da informacije o tome nisu mogle da budu proverene zbog nesaradnje sa Unmikom. Treba da utvrdimo ko to blokira i zataškava istragu Haškog tribunala – kaže za „Politiku” Bruno Vekarić, portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine, dodajući da nijedan od više stotina saslušanih svedoka u svim predmetima tog tužilaštva nikada nije ni pomenuo trgovinu ljudskim organima.

Prema rečima Vekarića, tužilaštvo ima posredna saznanja da je reč o ozbiljnom vidu međunarodnog organizovanog kriminala, u čemu su žrtve bile pripadnici različitih nacionalnosti. Za trgovinu ljudima i ljudskim organima zaprećena je zatvorska kazna od dve do deset godina. U ovom slučaju, objašnjava Vekarić, pretila je opasnost da ovaj slučaj, pravno gledano, zastari. Po zakonu, zastarelost ovog krivičnog dela nastupa posle deset godina, ali se taj rok prekida preduzimanjem radnji koje mogu dovesti do otkrivanja.

Tužilaštvo je došlo do podataka da se ovakav slučaj dogodio tokom leta 1999. godine, kada je u Makedoniji izbila afera oko medicinskog otpada. Tada su pripadnici nemačkog Kfora prevozili otpad sumnjivog porekla u Vojnu bolnicu u Skoplju. Ispostavilo se da se tovar sastojao od ljudskih organa. Doktor Avram Vankovski, upravnik Vojne bolnice u Skoplju, svojevremeno je poricao da Kfor donosi takav otpad radi spaljivanja.

Za slučaj se saznalo kada je došlo do greške u istovaru kamiona Kfora na parkingu bolnice. Tokom noći, iz kamiona je počeo da se oseća nesnosan smrad, a psi i mačke su po okolnim ulicama razvukli ljudske organe. To su primetili građani, koji su obavestili policiju, pa je pokrenuta istraga, posle čega pripadnici Kfora više nisu koristili usluge ove bolnice. Prema nezvaničnim saznanjima, saradnju su nastavili sa klinikama u Albaniji. U to vreme, nije bilo diplomatskih predstavnika tadašnje SRJ u Makedoniji.

Sve do 2003. godine, Unmiku i Kforu prijavljivani su i slučajevi nestanaka Albanaca. Primećen je porast broja otmica koje nisu etnički motivisane. Nekoliko puta je prijavljivana krađa hirurške i anesteziološke opreme iz prištinske bolnice, a pominju se i podaci da su neki leševi nađeni u takvom stanju da se moglo pretpostaviti da se radilo o slučajevima uzimanja ljudskih organa, pri čemu treba imati u vidu da se ljudski organi mogu uzeti i sa leševa, a ne samo od živih donatora.

– Glasina u vezi sa trgovinom ljudskim organima na Kosovu i u Republici Albaniji bilo je mnogo. One su dolazile najviše iz albanskih izvora ili čak od pripadnika Unmika i Kfora, međutim, nikada nije bilo potvrda ovih indicija. Za istrage su bile zadužene specijalne jedinice Unmik policije i specijalni istražni biro Kfora. Našim državnim organima i široj javnosti ostalo je nedostupno do kakvih su saznanja došli, jer su ovi predmeti vođeni sa oznakom stroge tajnosti, a razmene informacija sa našim organima za vezu nije bilo – navodi Vekarić.

Tokom 2004. godine održan je sastanak predstavnika udruženja nestalih osoba sa Kosova sa pripadnikom Unmika, Englezom Malkolmom Starkom. Tada je Stark, koji je zbog ovoga kasnije smenjen, rekao da ima indicija da postoje logori za ljude od kojih se uzimaju organi, radi trgovine.

Portparol navodi i slučaj kada je više osoba srpske nacionalnosti, koje su zarobljene tokom 1999. i 2000. godine, uspelo da pobegne sa teritorije Albanije. Zvanično, te osobe nisu izjavile da su bile zatočene u objektima koji služe za nelegalnu trgovinu ljudima, već da su bile pritvorene u državnim zatvorima.

Zna se i za neuspelu istragu Unmika u bolnici za duševne bolesnike u Štimlju. U toj bolnici se, prema nekim saznanjima, nalazilo bar 40 ljudi, a bilo je indicija da se radi o kidnapovanim osobama. Nacionalnost i identitet tih ljudi nikada nisu utvrđeni, jer su svi pacijenti, pre nego što je Unmik policija pretresla tu instituciju, preko noći nestali.

Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov” navodi da je haško tužilaštvo tokom istrage o zločinima OVK nad nealbancima bilo obavešteno da su osobe nestale u sukobima na Kosovu korišćene u operaciji krijumčarenja organa, koji su preko aerodroma Rinas kod Tirane slali u hirurške klinike u inostranstvu, gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji bi to plaćali.

-----------------------------------------------------------

Hoće li se Karla odazvati

Da li će se Karla del Ponte odazvati pozivu koji će joj uputiti naše Tužilaštvo za ratne zločine, zavisiće samo od njene dobre volje, jer je nijedan zakon na to ne obavezuje. Kao sadašnji ambasador Švajcarske u Argentini, Karla del Ponte može da odbije da svedoči u istrazi koja se vodi u Srbiji. Može i švajcarska vlada da se usprotivi tome. U tom slučaju, kako objašnjava Bruno Vekarić, Tužilaštvo za ratne zločine može da se poziva na navode koje je ona iznela u svojoj knjizi „Lov”.